13. новембар светски дан доброте

Речи захвалности, осмеси и добра дела  - то је све тако једноставно и важно, - подсећа нас Дан доброте који се обележава 13. новембра.  Тај празник постоји у многим земљама већ у току више од 10 година: тог дана је 1998. године у Токију била одржана прва конференција Светског покрета за доброту. Учесници тог покрета декларирају свој циљ – стварање бољег,  прожетог саучешћем света, те стално региструју нове идеје и и начине остваривања добрих дела.
 

Пре годину дана московске омладинске организације су позвале да  се загрли  што више људи, у другим земљама за тај празник је уобичајено да се поклања познаницима и непознатим људима цвеће. Међутим, постоји мишлење да нису сви људи способни за доброту, њима неће помоћи ни празник, ни цвеће. Уствари доброту има свако, - каже психолог, писац Сергеј Кључников.
 

Многи научници сматрају: неки генетски програми сведоче о присуству гена доброте, милосрђа, повезаног са бригом о потомству. У том случају је тај осећај био својствен и  човеколиким мајмунима као претходницима човека. Зато дарвинисти сматрају да је доброта – као ген и као потенцијал постоји у сваком човеку. Они, који сматрају да је човек настао на други начин, односно, религиозни људи, тврде да је човек по природи добар. Сматрам да је човек по природи и добар и зао, зависно од васпитања побеђује једно или друго.
 

Ако је победио добри ген, онда 13. новембра, према саветима из Интернета, може да се учини следеће: однети своје играчке у сиротиште, платити некоме карту у друштвеном саобраћају,  пустити некога преко реда, послати родитељима разгледницу са изјавом љубави, изречи комплимент непознатом лицу, носити бескућницима ручак и многе друге ствари. Све је то способно да изазове ланчану реакцију доброте у читавом друштву. Тиме је циљ постигнут. Осим тога, добри људи су ређе болесни и дуже живе, - подсећа на ту познату ствар Сергеј Кључников.
 

Тврдње научника да је доброта корисна за сопствено здравље основане су на емпиричком искуству и на различитим пробама. Човек који се не само влада као добри, већ и осећа се као такав, ређе од злог човека има негативне емоције – депресију, агресију. То је човек позитивне психологије. Он осећа према другима љубав, саучешће, има емогције радости. Те емоције позитивно утичу на здравље, доприносе повољном хормонском стању, биохемијски делују на организам, подмлађујући га, чак и  помажу кардио-васкуларном систему да нормално функционише. Што више позитивних емоција, то дуже живи људско срце.
 

Велики руски писац Лав Толстој је називао доброту најнеопходнијим зачином, јер најбоље особине без доброте ништа не вреде, а најгори пороци с њом се лако опраштају. Дан доброте је одличан разлог да се другима поклони и сами осете мало топлине.