Евроскептицизам у најбољим партијским традицијама

Главна опасност по светску економију потиче из еврозоне, сматра се у Банци Енглеске. Чланови комитета за монетарну политику истичу: резултати активности ЕЦБ за излазак из кризе засад се могу оценити као „неодређени“. Стручњаци истичу праву „ренесансу“ евроскептицизма у Британији, који јача сразмерно с тим како се земља ближи рецесији. Антиевропска расположења подгрева и сам Брисел. Ових дана је европски комесар Мишел Барније изјавио да је „управо јединствено тржиште омогућило Лондону да постане финансијски центар ЕУ“.

Занимљиво је да је Барније ову изјаву дао у Лондонском Ситију. Он је позвао финансијере и премијера Дејвида Кемерона који није био присутан, да науче да „играју по европским правилима“. Притом је Барније покушао да увери окупљене да „у Бриселу нема никакве завере с циљем подривања моћи Лондонског Ситија“.

Од времена последњег самита ЕУ на којем је Лондон одбио да преда контролу над својим финансијским сектором противречности између Британије и континента само расту. Главни предмет спора је јединствени порез на финансијске трансакције у земљама савеза. Брисел га сматра главним инструментом у борби против мешетара. Лондон – отвореном пљачком која ће поткопати моћ Ситија. И ове бојазни нису случајне, сматра економиста Станислав Хализов:

Јединствени именилац пореског система у ЕУ упрошћава ствар с тачке гледишта интеграције. За земље које нису велики инвестициони центри и где свакодневно нема таквих обрта на трговачким полигонима као што је то случај у Великој Британији, овај порез представља додатни економски стимуланс с тачке гледишта прилива додатних прихода у буџет. А за Британију постоји ризик од пада укупног обима трговине и послова.

Почетком године Кемерон је још једном изјавио да придруживања евру неће бити и уопште „од веће нам је користи да будемо ван еврозоне с нашим ниским каматним стопама и нашом сопственом валутом“. Љутња Британаца према суседима у ЕУ расте с јачањем кризе у еврозони.

Карактеристично је да се сваки број The Economist наслађује проблемима земаља у кризи и иронише поводом напора „Меркози“ за извлачење ЕУ из кризе. Медији који се не баве пословима такође причају Британцима о „чарима“ евроинтеграције. Поново се разматра реферат од пре пет година који је израдила компанија Bruges Group. У њему је израчунато да чланство у ЕУ земљу кошта 100 хиљада фунти у минути. И нека је почасни председник Bruges Group својевремено била најдоследнија европесимиста маргарет Тачер. Овакве цифре најочигледније показују обичним грађанима ко је крив за економске проблеме Британије и да је најбоље немати ништа заједничко са суседима из ЕУ.

Уједно, сама Британија се постепено ближи рецесији, наводе стручњаци у закључку. Показатељи незапослености су рекордни за последњих 16 година – скоро 8,5%. И за ово британски аналитичари такође криве ЕУ: наводно, напори Кемеронове владе су почели да дају резултате у другом кварталу 2011. године, док није ојачала криза у еврозони.

Додаћемо да је на Давоском форуму који се одржава ових дана канцелар СРН Ангела Меркел изјавила да је засад рано сахрањивати евро и позвала је на јачање евроинтеграције. Лондон ће се вероватно поново уздржати од позитивног одговора.