Испоставило се да је Плутон прљав

Удаљени крајеви Сунчевог система доносе нова изненађења. На површини далеког Плутона пронађени су знаци «органске прљавштине» - сложених једињења азота и угљеника отприлике сличног типа који улази у основу свих живих бића. Међутим, по мишљењу научника, тешко је говорити о било каквим облицима живота на Плутону.

Након открића 1930. године, па све до 2006. године Плутон се сматрао «пуновредном» деветом планетом, док није био «разрешен» у планетоиде. Због удаљености лоше се види чак и кроз најјаче телескопе и сви нови подаци се скупљају зрно по зрно. Атмосфера Плутона је откривена тек 1985. године. А сасвим недавно је спектометар орбитног телескопа «Хабл» приметио да планетоид јако апсорбује ултра љубичасте зраке одређених дужина, што се може објаснити тиме што у атмосфери Плутона има органских молекула. Ова «органска прљавштина» (tholins) могла је да се појави на Плутону услед утицаја сунчане радијације на лед азота, метана и угљен-моноксида, саопштио је за „Глас Русије“ московски астрофизичар Владимир Бусарев.

Извршено је моделовање сунчевог ветра – зрачење азотног леда бујицом протона. Услед тога се ствара цијанидна и карбонска киселина, које су врло важне за биолошку синтезу. У таквој синтези се добијају сложена предбиолошка једињења – аминокиселине, полипептиди. Исти ефекат даје зрачење азотног леда ултра љубичастим зрацима. 

Без обзира на трагове полимера азота и угљеника тешко је доћи до закључка да је Плутон "насељен". На планетоиду је температура површине – минус 230 Целзијусових степени. Тако да се азот и метан тамо налазе само у виду леда или гаса. Течних облика нема, а без њих није могућа размена материја, дакле – ни живот.

По речима Владимира Бусарева органика на Плутону очигледно није јединствена. Управо она може да изазове благо црвенкасту боју планетоида. Није искључено да се цела периферија Сунчевог система састоји од отприлике једнаких пропорција чврстих руда, леда и органске материје. Узгред речено, спектар Плутона се лагано мења, што сведочи о промени пејзажа, каже астрофизичар.

Плутон се приближава Сунцу. Маса његове атмосфере расте због топљења леда и емитовања допунске количине азота, метана и угљен-моноксида. (...)

У вези с Плутоном и даље има много загонетки. Научници се надају да ће станица НАСА «Нови хоризонти» дати одговоре на многа питања. У лето 2015. године станица ће доћи у околину планетоида и направиће драгоцене јасне снимке. Затим ће се без заустављања упутити према крајевима Сунчевог система.