Пјесме љубави и животних недаћа

Двадесетшестогодишња студенткиња из Модриче Рада Поповић, с тренутним пребивалиштем у Бањој Луци, бави се писањем поезије. Пјесме пише од дјетињства, али, нажалост, свјетло дана још није угледала њена прва збирка поезије.

- На самом почетку, условно речено, моје књижевне каријере, сматрала сам да сам премлада да бих се усудила да издам збирку, а касније, како су године одмицале, финансије су биле велики проблем. Мада сам имала подршку професора, на моју велику жалост нисам успјела наћи заинтересоване за спонзорство мог првенца - објаснила је Рада Поповић и додаје да, ипак, није одустала од своје намјере и да ће кад-тад објавити збирку.

Ова храбра дјевојка намјерава и даље да се бави писањем, а како сама каже, већина написаних пјесама су аутобиографске, пуне љубави и проблема које живот носи.

- Волим да експериментишем, истражујем, како у животу, тако и у поезији. Некада ми се догађало да пјесму напишем, али ми се не свиди, згужвам папир и тада мој мукотрпни рад и труд заврши у корпи за смеће. У први мах ми се чинило да су пјесме несхватљиве, а онда се поколебам и помислим да можда и нису биле и да је све плод моје маште - каже Рада Поповић.

Поповићева истиче да воли много да чита и да код куће има малу библиотеку, неисцрпни извор информација, који стално допуњава новим и интересантним књигама. Како само каже, пише поезију, а чита прозу.

- Морам да признам да је помало необична ситуација, јер сви очекују да волим да читам поезију, јер је и пишем, али не, проза ми је прирасла срцу! Уживам у читању дјела највећих класика свих времена, као што су Толстој, Достојевски и Селимовић - завршила је Поповићева.