Чамцем кроз утробу земље

Никшић - У понору Сливље, удаљеном око пет километара од града, никшићки спелеолози су се крајем лета спустили на дубину од 132 метра, прешли 250 метара и открили више од 20 језера. Преко једног језера морали су чамцем јер је водена површина само на једном месту била дужа од 25 метара. Понор Сливље налази се на југоисточном делу никшићког поља, крајњем току реке Зете или само километар од Царевог моста, велелепне грађевине подигнуте крајем 18. века.
Прва истраживања овде су почела далеке 1939. године, али нема више података о том подухвату и понору Сливље, кроз који је све до изградње ХЕ „Перућица” слободно отицало више од 50 одсто укупног протока воде у никшићком пољу. Тек са изградњом ХЕ вода је усмерена у турбине најстаријег црногорског произвођача струје. Почетком септембра 1955. екипа спелеолога, међу којима су били Егон Претнер и Франц Хабе из Постојне, Јован Петровић из Београда и Миро Рутешић, инжењер геолог из Никшића, спустили су се у дужини од 173 и дубини по вертикали 150 метара.

Сливски понор код Никшића посећивали су бројни спелеолози, нарочито лети, када пресуше неке од река, али писаних података о њиховим истраживањима нема. Пре две године спелеолози из Словеније, са Бледа и из Крања, почели су истраживања, али је због временских услова оно прекинуто. Неретко се, наиме, догађало да баш када спелеолози крену у истраживање понора почну да падају кише и онда воде са подручја никшићког поља спрече даље истраживање овог до сада неистраженог дела никшићке општине где се, на 66,5 квадратних километара, налази више од 300 врела и 886 понора.

Мало где се где може видети да неко крашко поље, као што је никшићко, има три вештачке акумулације - Вртац, Крупац и Слано језеро. Почетком педесетих изграђена је вештачка акумулација Вртац на површини од 13,4 квадратних километара. Милиони кубика бетона утрошени су да би се затворили понори, али узалуд. Огромне количине воде током великих падавина слободно отичу понорима ка Бјелопавлићкој равници и Подгорици. Друга акумулација - Крупац - изграђена је на површини од 5,7, а Слано се простире на 8,9 квадратних километара. Ова два језера, за разлику од језера Вртац, немају поноре и обезбеђују ХЕ „Перућица” велике количине воде.

Никшићки спелеолози Горан Баровић, Веселин Мијушковић и Голуб Ћулафић, који су минулог лета направили прави подвиг у истраживању понора Сливље, кажу да је сливски понор веома тежак и опасан за кретање, наизменично се измењују стеновите вертикале и језера која су формирана на крају њих. Занимљиво је, кажу они, да вода из језера не отиче у смеру који су очекивали, него се правац кретања воде мења и она одлази ка североистоку. Све то показује колико је у крашком пољу незахвално процењивати правац вода. Тачно је да оне иду ка ХЕ „Перућица", али неким својим путем, за спелеологе још непознатим. Висинска разлика између улаза понор Сливље и Главе Зете, где се налази ова ХЕ, износи 535 метара и несумњиво је да ће проћи још много времена док овај понор не буде истражен.