Први Србин у НАТО

Предсједник Русије, Владимир Путин, за новог руског амбасадора у НАТО савезу именовао је Димитрија Олеговича Рогозина.

Овај 45-годишњи руски политичар, стар 45 година, кога још зову сибирским тигром, поријеклом је Србин. Рогозин је праунук српског добровољца у руској царској војсци. Отац му је био генерал, а мајка виша медицинска сестра. Дипломирао је журналистику на Универзитету "Ломоносов" и економију на Економском факултету у Москви, а 1996. докторирао на Филозофском факултету на тему националне безбједности у 21. вијеку.

Рогозин је већ дуже вријеме присутан на просторима бивше Југославије. Из времена Слободана Милошевића важи ангедота да му је редовно пребацивао да не брине довољно о Србима у БиХ. Сада, тврде аналитичари, има јак утицај и на политичку ситуацију у Србији и жестоко се противи да Косово добије независност, а тврди се и да је радо виђен гост и у РС. Медији тврде да је у неким изјавама наглашавао да на Бошњаке гледа као на бивше Србе који су издали свој народ и вјеру. Својевремено је Босну и Херцеговину упоредио с Југославијом у малом:

- Ако толика држава није успјела да се одржи, како ће то успјети Босни и Херцеговини?!

У бившем СССР обављао је бројне политичке функције у омладинској организацији, а након распада СССР основао је политичку организацију "Међународни конгрес руских заједница". Године 1997. постаје члан Думе и изабран је за члана Специјалне комисије за провјеру законитости рада тадашњег предсједника, Бориса Јељцина. Двије године касније, поново је биран у Думу и постављен је за шефа руске делегације у Вијећу Европе. Прије три године изабран је за потпредсједника Думе, а 2006. напушта странку Родина и формира двије своје политичке партије - Праведна Русија и Велика Русија. Написао је десет књига, говори енглески, шпански, италијански, француски и њемачки језик. Својим присуством у НАТО, тврде аналитичари, Рогозин има намјеру да промијени однос према РС.