Зони евра поново пао индекс

Укупни индекс поверења према економији зоне евра пао је у августу на минимални ниво за последње три године. А пошто је управо тих година у европској економији било главних финансијских проблема, дата пресуда означава само једно: криза у зони евра и даље јача, и са тим треба нешто учинити.

Тему наставља коментатор Петар Искендеров.

Наредни састанак на којем ће се разматрати путеви превладавања кризе у зони евра биће заказана за 6. септембар на заседању Савета директора Европске централне банке. Њен председник Марио Драги тренутно је главни револуционер у антиркизном тиму ЕУ. Управо њему припадају идеје као што је емисија општеевропских дужничких обвезница (бондова), који би омогућили да се распореди бреме дугова проблематичних земаља на све чланове зоне евра, и стварање механизма откупа лоших облигација на рачун средстава саме ЕЦБ. У суштини оба ова предлога значе значајно проширење овлашћења европске Централне банке и њено претварање у кључни фактор на европском пољу. Многи експерти, међу њима и чувени финансиста Џорџ Сорош, сматрају да када би интеграционе идеје биле реализоване пре неколико година, криза у ЕУ не би достигла данашње размере.

Управо око идеје Марија Драгија тренутно се одвија главни фронт битке који дели ЕУ. Нове расправе у бриселским коридорима очекују се на октобарском самиту ЕУ, који може да буде одлучујући. Управо тада, изгледа, избор ће начинити Немачка, земља са којом се асоцира како нада у излазак читаве Европе из кризе, тако и строга опозиција предлозима ЕЦБ.

Али било би наивно очекивати од руководства ЕУ да делује искључиво у сфери економије, не узимајући у обзри политичке разлоге, истакао је шеф сектора за политичку интеграцију Европског института РАН Николај Кавешњиков.

ЕУ није само економски, већ и политички пројекат. Била је истакнута идеја обједињавања читаве Европе. Али, не сумњиво, не може се не видети да се десило нагло увећање јаза између богатих и сиромашних земаља у ЕУ. Слична околност битно је отежала рад ЕУ као организације. Али са друге стране, треба схватити да неког другог пута у ЕУ једноставно није било.

Федерални канцелар Ангела Меркел и даље је непопустљива и брани цинични принцип који је увек имао јавну подршку о томе да је спас утопљеника дело руку самих утопљеника. Став је објективно опрадван и одобрава га више од половине Немаца. Према анектирању које је спровео британски Фајненшл Тајс, 45% испитаника у Немачкој сматра да Грчка треба да напусти зону евра и само 26% анектираних самтра да би друге земље зоне евра могле да учине више да помогну Грцима. Ипак присталице Марија Драгија имају исто тако убедљиве аргументе. Они сматрају да сада није време да се утврђује ко је крив. Треба заједничким напорима извлачити зону евра из кризе, како ефекат домина не би стигао до Француске или чак до исте те Немачке.