Јасеновац - питање за бити или не бити

БAЊA ЛУКA - Ријеч Јасеновац симбол је свеукупног српског страдања у Другом свјетском рату. Ми смо чувари тог симбола и од нас мора да почне сјећање на њега, рекао је прекјуче у Музеју Републике Српске јеромонах Јован Ћулибрк, у оквиру предавања о теми "Јасеновац: поглед из Јерусалима".

Живећи у Јерусалиму, студирајући на међународном Институту за проучавање холокауста у Меморијалном центру "Јад Вашем" и на јеврејском универзитету у Јерусалиму, отац Јован дошао је до многих сазнања на основу којих је темељио причу о Јасеновцу, коју су са великим занимањем слушали посјетиоци свих генерација.

- Као што рана коју само залијете и сакријете од себе самог и од других ври, гноји се, продубљује, онда у једном тренутку пукне и тај завој, и кожа, и све изађе ван, тако је и Јасеновац једном морао да пукне - нагласио је отац Јован.

Када је 2005. обиљежена 60. годишњица Јасеновца, објаснио је он, Јасеновац је дефинитивно пукао.

- Са овом изложбом у Музеју Републике Српске, са спомеником који се налази у центру Бање Луке, Јасеновац је постао одређујуће име, не само Бање Луке и Срба западно од Дрине, него и много шире. Као млијеко кад провари, тако је и Јасеновац проговорио из људи - рекао је Ћулибрк.

Говорећи о живим сјећањима на Јасеновац, он се запитао шта ће бити када не буде живих свједока овог пакла.

Трагично је, како је рекао, то што је Флорида добила ријеч Јасеновац прије него Бања Лука, додајући да на Флориди постоји холокауст и великим словима пише Јасеновац.

- Трагично је, али и симболично да је Јерусалим прије од сваког другог града на свијету добио ријеч Јасеновац. Када уђете у шатор сјећања у Меморијалном центру "Јад Вашем", на мјесту које је за Јевреје светиња, јер су из свих логора Европе донесени пепео и земља, на том пепелу и земљи су написана имена 20 највећих логора, а међу њима и Јасеновца. Управо зато треба говорити о Јасеновцу из Јерусалима - рекао је јеромонах Јован Ћулибрк.

Два су одређујућа догађаја у историји српског народа, по његовом мишљењу, а то су Косовска битка и Јасеновац. Јасеновац ће постати у народном сјећању оно што је била Косовска битка.

- Све док не схватимо да је питање Јасеновца "бити или не бити", нема нам спаса - закључио је причу о Јасеновцу јеромонах Јован Ћулибрк.

Н. СИМИЋ - ЖЕРAЈИЋ

ЦРКВA

- Народ је почео да се сјећа Јасеновца оног септембра 1984. године када је у Јасеновцу обновљена јасеновачка црква. Никад се у Јасеновцу није окупило толико људи као тад. Наше богатство су живи свједоци Јасеновца и усмена предања. Никакав апстрактни камени цвијет у Јасеновцу са натписом хрватског пјесника латиницом неће моћи да сакрије чињеницу ко је кога у Јасеновцу убијао, када и зашто. Како оно што данас живи у усменом предању, без обзира на све што је записано, и вриједне документе пренијети даље - истакао је јеромонах Јован Ћулибрк.