Сахрањен руски патријарх Алексије Други

У храму Христа Спаситеља завршена последња литургија патријарху московском и целе Русије Алексију. Служби поред бројних званичника и црквених великодостојника присуствовала и делегација Србије предвођена председником Борисом Тадићем.
Последњем испраћају патријарха московског и целе Русије присуствовала је и делегација Србије предвођена председником Борисом Тадићем, а присуствовао је и министар спољних послова Вук Јеремић и министар вера Богољуб Шијаковић.

"У Москви смо данас одали последњу почаст великом пријатељу нашег народа, патријарху Алексију Другом. Однос Србије и Русије је дубински, братски, а једна од најважнијих страна тог историјског односа је наша духовна веза", изјавио је министар спољних послова Србије Вук Јеремић.

У име Српске православне цркве и патријарха Павла, сахрани су присуствоваовали митрополит црногорско-приморски Амфилохије, архиепископ охридски и митрополит скопски Јован и епископи зворничко-тузлански Василије и бачки Иринеј у пратњи јереја Небојше Тополића, секретара у кабинету патријарха српског Павла.

Заједно са члановима Светог синода и другим архијерејима Руске православне цркве и других православних цркава литургију је служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Патријарх руски Алексије Други сахрањен је по сопственој жељи у капели Богојављенске саборне цркве у Јелокову где је сахрањен и његов претходник, патријарх руски Сергије.

У церемонији затвореног карактера учествовали су само представници свештенства, а погребну поворку од храма Христа спаситеља до Богојављенске цркве пропратио је огроман број људи како би још једном одали пошту преминулом патријарху.

У Богојављенској цркви, једној од навећих у Москви, покојни патријарх је јуна 1990. године хиротонисан на трон Руске православне цркве.

Васељенски патријарх Вартоломеј I и митрополит смоленски Кирил служили су у храму Христа Спаситеља последњу литургију за упокојеног патријарха московског и целе Русије Алексија Другог.

После литургије, ковчег са телом патријарха пронет је око храма праћен звонима свих храмова и цркава у Кремљу. Након тога, поворка се упутила ка Богојављенској саборној цркви, где је патријарх сахрањен.

Како јавља руска агенција Итар-тас, верници ће од среде моћи и да посете место на коме је патријарх сахрањен.

Служби су присуствовали и председник и премијер Русије, Димитриј Медведев и Владимир Путин, представници администрације, посланици Думе, представници других вероисповести, укључујући и делегацију Ватикана.

Католичку цркву представљали су кардинали Роже Ечегарај и Валтер Каспер, а Англиканску цркву лондонски бискуп Ричард Картер. 

Литургији су присуствовали председник Молдавије Владимир Вороњин и председник Белорусије Александар Лукашенко, као и бивши украјински премијер Александар Јанукович.

Испраћају патријарха су присуствовали и представници Високог религиозног савета народа Кавказа шеик Алахшукјур паша-Заде из Азербејџана, главни рабин синагоге у Њујорку Артур Шнајер, као и делегације Евангелистичке црква Немачке, Евангелистичко-лутеранске цркве Финске и Маланкарска црква Индије.

Алексиј Други преминуо је 5. децембра својој резиденцији у Переделкину, близу Москве, у 80. години.


Биографија Патријарха Алексија Другог

Рођен је 23. фебруара 1929. године као Алексиј Ридигер (Алексий Михайлович Ридигер) у естонском граду Талину, у породици руских емиграната.

Дипломирао је на Лењинградској духовној богословији 1949. године.

Постао је ђакон 1950. године, а касније свештеник и монах и на Лењинградској духовној академији.

Алексиј Други постављен је за епископа Талина и Естоније 1961. године, да би три годне касније био изабран за архиепископа.

За митрополита је изабран у 39. години живота.

Од 1986. године до избора за патријарха био је митрополит Новгорода и Лењинграда.

6. јуна 1990. године, после смрти патријарха Пимена Алексиј је изабран за патријарха Руске православне цркве.

На челу Руске православне цркве борио се против бирократизације и клерикализације црквене управе.

Заговарао је помирење цркве и државе и отворене путеве сарадње цркве и друштвених институција.

Са Српском православном црквом одржавао је добре односе, а за време НАТО бомбардовања 1999. године заједно са Патријархом Павлом служио је молебан за спас српског народа.

Одлуком Светог синода дужност патријарха до избора новог поглавара обављаће митрополит смоленски Кирил.