Дјечаци оболијевају чешће

Дијагноза улкуса се поставља ендоскопијом, на основу рентгенске претраге пробавног тракта, те доказом инфекције Helicobacterom pylori.
Улкус (чир) је бенигна улцерација која може настати у свим дијеловима система за варење, али се најчешће јавља у желуцу и дуоденуму. Обољење најчешће изазива бактерија Хелицобацтер пyлори и то 80% желудачних и 90% улкуса на дванаестопалачном цријеву.
„Стрес“ улкуси се у педијатрији срећу код новорођенчади и дојенчади и настају због биолошких напора у току сепсе, циркулацијског шока, интракранијалне повреде или слично. У ову групу спадају и улкуси који настају због дуготрајне примјене неких лијекова ( нестероидних препарата, кортикостероида).
Улкус се код дјеце може јавити у свакој доби, најчешће код школске дјеце између 10 и 14 година. Дјечаци обољевају многоструко више од дјевојчица.
Клиничка слика варира у зависности од узраста дјетета и и узрока болести. Што је дијете млађе, симптоми су атипичнији, па је то један од разлога што се ова болест ријетко препознавала код дјеце.
Код веће дјеце симптоми постају слични симптомима одраслих. Најчешћи симптом је бол која је обично равномјерна и тупа. Појављује се и нестаје у размацима од неколико дана до неколико недеља. Бол се може јавити 2-3 сата након јела, усред ноћи (на празан желудац) или након узимања хране, у зависности гдје се улкус налази.
Остали симптоми су: слабљење апетита, губитак тјелесне тежине, надутост, подригивање, мучнина и повраћање. Симптоми могу бити врло благи или се и не јављају. Крвава или црно обојена столица, повраћање крвавог садржаја или садржаја који има изглед кафе су знаци озбиљног проблема.
Дијагноза улкуса се поставља ендоскопијом, на основу рентгенске претраге пробавног тракта, те доказом инфекције Хелицобацтером пyлори.
Ако је узрочник улкуса Хелицобацтер пyлори, терапија се спроводи антибиотицима, блокаторима лучења желудачне киселине и лијековима који имају заштитно дјеловање на слузницу (протектори). Ако улкус није узрокован бактеријом, лијечење се спроводи блокаторима лучења киселине. У случају компликација, које се конзервативним мјерама не могу сузбити, индициран је хируршки захват. Правилним лијечењем улкуса смањује се вјероватноћа поновног јављања болести у готово 90% случајева.