Одлив мозгова с Wалл Стреета

ВАШИНГТОН - Због тренутне економске кризе и нових Владиних рестрикција на запошљавање страних радника у САД, инострани финансијски стручњаци који желе да се запосле у Америци пуно теже ће остварити свој сан.

Те рестрикције дио су Владиног програма за спасавање инвестиционих банка, које је тешко погодила криза усљед које су неке од њих и банкротирале. Многи страни студенти на факултетима за бизнис и менаџмент широм САД много су уложили у своје образовање надајући се да ће њихово инвестирање у школовање једног дана бити награђено добро плаћеном пословном понудом неке америчке фирме. Назли Огузимсароглу из Турске један је од тих студената. Након што је недавно дипломирала на једној престижној школи за бизнис, прихватила је понуду за радно мјесто у тада моћној америчкој инвестиционој банци Меррилл Лyнцх.

"Једна од ствари које су ме привукле тој банци је њен изврстан програм обуке. Осим тога, чак и мале банке настоје запослити оне који већ имају искуства у великим и престижним банкама попут Меррилл Лyнцха", каже она.

Међутим, понуда за запошљавање младих стручњака у тој банци није дуго трајала. Баш као и код других дивовских инвестиционих банака у земљи, и вриједност акција Меррилл Лyнцха драстично је пала усљед ширења финансијске кризе у САД. Како би је спасила, Меррилл Лyнцх је преузела Банк оф Америца, највећу америчку пословну банку, која је потом посудила новац из Владиног пакета за помоћ банкама које су се нашле у финансијској кризи. Тим потезом Банк оф Америца је постала подложна прописима који ограничавају радну визу типа Х1Б - основни документ за запошљавање страних радника.

Вивек Вадва, стипендиста Програма за истраживање рада и запошљавања при Правном факултету Универзитета Харвард, каже да такве рестрикције нису само ксенофобичне, већ да узрокују "одлив мозгова" управо у тренутку кад су америчкој економији највише потребни таленат и иновативност.

"Проблем је у томе што тим законом Америка поручује свијету да, кад ситуација постане тешка, ми затварамо врата. Они најбољи и најбистрији тада ће видјети добре прилике другдје. Радије ће отићи у Аустралију и тамо радити неколико година да отплате свој студентски кредит или ће, пак, основати властиту технолошку фирму у Канади. То је огроман губитак за САД", каже Вадва.

Истраживање које је спровео Вадва показује да су око четвртину америчких технолошких компанија основали усељеници, што, додаје он, потврђује теорију да страни радници често стварају радна мјеста за Американце, те оповргава увријежену тврдњу да их узимају од својих домаћина.