БИТКА ЗА СРПСКУ – Сукоб са НАТО

Србија, као гарант Дејтонског споразума, има међународну обавезу да заштити угрожена уставна права конститутивног (српског) народа у БиХ. Нажалост, од наших политичара на томе једино инсистира Војсилав Коштуница.

Председник Србије Борис Тадић, 26. јуна, оштро је критиковао лидера Демократске странке Србије Војислава Коштуницу, оптужујући га да се „меша у унутрашње ствари БиХ“, јер је изнео политички став да је од највећег значаја да ли ће се грађани Републике Српске (РС) изјаснити на референдуму о одлуци Председништва БиХ о упућивању формалног захтева БиХ за учлањење у НАТО.

ЗАПАЊУЈУЋЕ ЈЕ ДА ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ, КОЈИ ЈЕ ГАРАНТ „ДЕЈТОНА”, НИЈЕ УПОЗНАТ СА ЧИЊЕНИЦОМ ДА СЕ ПО ОВОМ СПОРАЗУМУ НАДЛЕЖНОСТИ РС НЕ ПРЕНОСЕ НА НИВО БИХ.

Два дана касније, група од 11 америчких конгресмена боравила је у БиХ и поручила да САД желе нови устав у БиХ и то такав да „Срби не могу блокирати законе“ (укидање ентитетског начина гласања и права на вето), да желе Владу уместо Савета министара и БиХ у НАТО-у. Овог пута, Тадић је ћутао и није штитио суверенитет БиХ, ако он и постоји, нити је конгресменима поручио да су уставна решења унутрашња ствар БиХ.

ЧЛАНОВИ ДЕЛЕГАЦИЈЕ АМЕРИЧКОГ КОНГРЕСА ПРЕДВОЂЕНИ СЕНАТОРОМ БЕНЏАМИНОМ КАРДИНОМ ЈАВНО СУ ПОТВРДИЛИ ДА САД ЖЕЛЕ ДА УКИНУ ЕНТИТЕТЕ, ПА САМИМ ТИМ И РС.

СЛАБА ТАДИЋЕВА АРГУМЕНТАЦИЈА Шта је разбеснело Тадића? Коштуница је изјавио, 26. јуна, да је јавност Србије ускраћена за информацију да је 10. јуна Председништво БиХ усвојило закључак о упућивању формалног захтева БиХ за учлањење у НАТО. Он је додао да је од највећег значаја да ли ће се о овој одлуци изјаснити грађани РС на референдуму.

„С обзиром да је Народна скупштина прогласила војну неутралност Србије, природно је да смо животно заинтересовани да ли ће РС и БиХ остати изван НАТО или ће постати члан овог војног савеза“, навео је Коштуница. Он је истакао да „постоји легитиман интерес Србије за судбину РС и целокупног српског народа, пошто је Србија гарант Дејтонског споразума и има успостављене Специјалне паралелне везе са РС“.

У овој изјави ништа спорно нису нашли, нити су на њу реаговали, Харис Силајџић, Жељко Комшић или Сулејман Тихић, којима су и најбенигније изјаве српских политичара инспирација да започну са тирадама о „агресорима“ итд. Уместо њих огласио се Тадић који је навео како сматра да је за међународни статус Србије опасан предлог Коштунице да се о уласку БиХ у НАТО одлучује организовањем референдума у РС. Коштуница, према Тадићевом мишљењу, предлаже „несхватљиву ствар и меша се у унутрашње ствари суседних земаља, у овом случају БиХ“. Председник Србије је додао да одлуку у којем правцу иде РС „доносе легитимно изабрани представници грађана РС, а у ком правцу иде БиХ одлучују сви грађани БиХ“.

ЈАВНОСТ СРБИЈЕ БИЛА ЈЕ УСКРАЋЕНА ЗА ИНФОРМАЦИЈУ ДА ЈЕ 10. ЈУНА ПРЕДСЕДНИШТВО БИХ УСВОЈИЛО ЗАКЉУЧАК О УПУЋИВАЊУ ФОРМАЛНОГ ЗАХТЕВА БИХ ЗА УЧЛАЊЕЊЕ У НАТО.

Овако слаба Тадићева аргументација није наишла ни на одобравање премијера РС и лидера СНСД-а Милорада Додика, који стоји иза спорне одлуке Председништва БиХ. Додик је Тадићу поручио да „не мисли да се Коштуница овом иницијативом меша у унутрашње ствари БиХ“. Наводећи како „нема потребе да се организује референдум у РС о уласку БиХ у НАТО, јер се Бањалука одавно одлучила за пут евроатлантских интеграција“. Додик, кога опозиција оптужује да је узурпирао све полуге власти, овог пута дао им је за право да између себе, владе и парламента стављају знак једнакости. Јер, ни Влада РС нити НС РС, никада на свом дневном реду нису имале тачку – чланство у НАТО-у. Стога не стоји ни Тадићева тврдња да „одлуку у којем правцу иде РС доносе легитимно избрани представници грађана РС“. Одлуци Председништва БиХ да упути апликацију за чланство БиХ у НАТО-у може се спорити и легитимитет и легалитет, јер о њој не само да нису расправљале ентитетске институције него ни Парламент БиХ.

С друге стране, актуелна власт у РС, 2006. године, победила је на три обећања: уколико Сарајево настави да спори РС расписаћемо референдум, БиХ треба да буде демилитаризована и војно неутрална, и извршићемо ревизију приватизације и обрачунати се са корупцијом. Управо зато што се актуелна власт устоличила на обећању о војној неутралности и демилитаризацији, сада је била обавезна да покаже поштовање према бирачима и да, пре упућивања апликације за чланство у НАТО-у, распише референдум.

Више у 70. броју магазина “Печат”