Цена авганистанског рата

БЕОГРАД - Три су права разлога одлуке НАТО да број војника на Космету, у наредном периоду, сведе на само 2.500. Први је глобална економско-финансијска криза која узрокује смањење средстава која чланице НАТО издвајају за своје армије и за мисије у иностранству.
Тренутно само Велика Британија, Француска, Немачка и Италија успевају да одрже стабилно финансирање својих армија, док остале европске чланице НАТО имају озбиљне проблеме са финансирањем оружаних снага а неке, попут балтичких република, чак дефиците у војним буџетима. Званични подаци показују да су буџети за одбрану земаља ЕУ све мањи и да само пет чланица издваја више од два одсто бруто националног производа за одбрану. Зато се неопходност штедње и смањивања војних трошкова, где год је то могуће, наметнула свим чланицама НАТО.

Неопходна уштеда

Космет, на коме тренутно нема безбедносних изазова који би захтевали масовну употребу и дејства НАТО снага, најпогодније је подручје за уштеде у војним буџетима оних чланица НАТО које имају своје снаге у покрајини. Разлог више да се управо на Космету уштеди преко потребан новац пореских обвезника земаља НАТО је развијено партнерство Београда са ЕУ и сада већ значајна интегрисаност Србије у структуре НАТО преко програма Партнерство за мир. Повлачење већине снага са Космета довешће до значајнијих уштеда у буџетима земаља чији се војници налазе у покрајини, а посебно у Великој Британији, Немачкој, Француској и Италији које имају најбројније контингенте и самим тим највеће издатке. Тим земљама су све потребнији војници за авганистанско ратиште где је већ 100.000 НАТО војника, од којих 65.000 америчких.

Изазови новог времена

С друге стране, планирано повлачење НАТО снага са Космета указује на актуелне глобалне безбедносне процесе и на процене које се све чешће чују да НАТО неће успети да одоли изазовима новог времена и мултиполарног међународног поретка који се неповратно позиционира. То заправо значи да су Алијанси у садашњој форми дани одбројани, односно да ће у наредном периоду све више из класичног војног механизма прерастати у организацију која ће, где год је то могуће, првенствено деловати снагом политичког ауторитета чија уверљивост произилази из војне силе која се може применити. Чини се да је планирано повлачење значајних НАТО снага са Космета испробавање тог концепта по коме малобројни контингенти делују више као ауторитет и упозорење да могу бити употребљене значајније снаге. Такав концепт штеди финансијска средства, технику и људство а реализује постављене циљеве подједнако ефикасно као да се ангажују вишеструко бројније снаге.
Други разлог најављеног смањивања снага Алијансе на Космету је крајње неизвесна ситуација у Авганистану, где су се снаге Алијансе опасно заглибиле у сукоб који, како сада стоје ствари, готово да не могу да добију на очекивани начин.

Интеграција Балкана у ЕУ

Најважније европске чланице НАТО одбијају сталне америчке захтеве да пошаљу додатне војнике у Авганистан. Повлачењем снага са Космета створили би се услови, материјални и људски, да додатне снаге буду упућене на авганистански фронт, на коме је буквално сваки војник драгоцен.
Трећи разлог је стратегија Вашингтона и Брисела да ће постепена интеграција западног Балкана у Европску унију спречити нову кризу и дестабилизацију региона, те да је жељено чланство у Унији много ефикасније средство за очување мира у региону од држања значајних војних снага на Космету у ситуацији кад су све балканске државе директно или посредно, преко ПЗМ, интегрисане у НАТО.
Најављено повлачење снага НАТО са Космета, на крају отвара питање да ли је ЕУ спремна да постепено призна грешку са признањем независности јужне српске покрајине, или је пак то знак да Брисел верује да је Београд због чланства земље у Унији спреман да у коначном прихвати независност и одрекне се Космета?