Дмитриј Рогозин: НАТО-контингент на Косову смањује се принудно

Нови генерални секретар Северноатлантске алијансе је на својој првој конференцији за штампу окарактерисао Косово као успешну историју и сјајан пример да НАТО, ЕУ и УН могу да раде заједно и да осигуравају мир, безбедност и стабилност у региону. Замолили смо амбасадора РФ у НАТО-у Дмитрија Рогозина да прокоментарише ову изјаву.

Гн Расмусен говори о томе са тактичког гледишта. Заиста, Косово је отцепљено од Србије, тамо су повредјени принципи територијалног интегритета државе-чланице УН. Српске власти фактички немају приступа покрајини и сва власт је пренета на руководство самопрокламоване републике која је ову независност постигла оружаним, рекао бих, терористичким путем. НАТО је фактички наступио на страни сепаратиста обезбедивши за њих сопствену државност и изолиравши београдске власти од свих послова покрајине, укључујући и оне везане за српско становништво.

Али то је стратешка грешка јер нема ниједног народа у свету коме би се могло одузети део његове родовске територије и присилити га да пристане на то и да призна свој историјски пораз. Опруга српског отпора сада је јако стиснута, али доћи ће време, када ће се она олабавити и то ће негативно утицати на ситуацију у Јужној Европи. По мом мишљењу, грешка НАТО-а је у томе што је ради својих себичних интереса подметнуо под Европу бомбу са успореним деловањем која ће пре или касније експлодирати.

Како оцењујете поступно смањивање НАТО-контингента на Косову?

То је принудно ограничавање присутности НАТО-а на Косову – да су били додатни ресурси, војници и време, остали би на дужи период. Алијанса нема довољно војника, на дневном реду је економска криза – одакле се могу узимати резерве? Пре свега, са Косова. Зато НАТО сада препушта кормило Косова, пре свега, ЕУ, трансформише војну операцију у полицијску и потајно повлачи из покрајине контингенте држава које желе да упуте војнике у Авганистан. Мислим да ће наредних неколико година присутност НАТО-а на Косову бити радикално ограничена.


Председник Косова Фатмир Сејдиу предложио је НАТО-у Алијанси да размотри могућност учешћа мањег косовског оружаног контингента у мировним операцијама Алијансе. Колико је, по вашем мишљењу, ова идеја конструктивна?

Ако су бивши косовски терористи који су, поред осталог, сецирали српске ратне заробљенике на поједине органе и продавали ове органе за европске клинике спремни да стану под заставе НАТО-а и да учествују у његовим мисијама, то говори о много чему. Ако се догадјаји буду развијали тако, онда ће се сутра и заточеници Гвантанама формирати НАТО-контингент, и бивши талибани борити у редовима припадника Алијансе. А то значи да ће Брисел мобилисати све који немају другог животног циља осим приливања тудје крви. То ће негативно утицати на безбедност самих земаља-чланица НАТО-а пошто ће ови плаћеници из редова бивших екстремиста, терориста и силеџија пре или касније сручити своје мачеве на главе мирних и засада ситуираних становника Европе. Припадници Алијансе морају да воде рачуна о следећем: ако не буду хранили своје армије, онда ће хранити оне са којима сада опрезно сарадјују, али неко ће потом окренути добро оспособљене ученике против њихових учитеља. Као што је то већ било са Американцима који су припремали муџахедине против СССР-а, а затим су ови терористи из арапских земаља сручили отете авионе на Њујорк и Вашингтон и сада пуцају у НАТО-војнике у Авганистану.

<аудио>