Руси заинтересовани за српске пруге

Генерални директор Јавног предузећа „Железнице Србије” Милован Марковић изјавио је да је Руска државна железница заинтересована да инвестира у железничку инфраструктуру Србије.

„Разговарали смо са представницима руских железница који су заинтересовани да улажу у железничку инфраструктуру у Србији и набавку возних средстава”, рекао је Марковић агенцији Бета.

Директор Железница Србије није прецизирао за која улагања је заинтересована Руска државна железница нити када би могла да буду реализована.

Говорећи о реконструкцији и модернизацији 770 километара пруге дуж европског Коридора 10, Марковић је оценио да је Србији потребно око 4,6 милијарди евра.

„Реконструкција и модернизација тог дела пруге подразумева савремену пругу са два колосека за мешовити, путнички и теретни саобраћај, уз пројектоване брзине возова од 160 до 200 километара на сат”, рекао је Марковић.

За прву фазу реконструкције те деонице, која ће се радити у наредне четири године, потребно је 1,1 милијарда евра.

„То не значи да ће након прве фазе све деонице бити оспособљене за брзине веће од 160 километара на сат, већ да су све деонице у функционалном стању, да немамо хаварије и потребе за екстремно ниским брзинама возова”, рекао је Марковић.

Директор Железница Србије је додао да ће у првој фази бити обновљени сигурносни уређаји који ће бити функционалнији и модернији од садашњих, и да ће бити мање задржавања возова на прузи.

Изградња друге етапе, додао је, требало би да почне 2013. године, а завршетак радова предвиђен је за 2016. годину.

Железнице Србије су до сада за обнову инфраструктуре користиле средства Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој и Светске банке, рекао је директор тог јавног предузећа.

Реконструкција пруге Београд-Бар вредна 350 милиона евра
Марковић је нагласио да је недавно потписан Меморандум о разумевању Владе Италије, Србије и Црне Горе о реконструкциоји пруге Београд-Бар.

„То подразумева сарадњу на изради студије изводљивости, а касније и финансирање те пруге, на начин да она задовољава потребе комбинованог транспорта италијанске привреде, која жели да најкраћим путем, преко барске луке и пруге Београд-Бар, изађе на Коридор 10”.

Према проценама, навео је, та инвестиција вреди око 350 милиона евра.

Истакао је да ће планове о почетку и завршетку тог пројекта показати детаљна студија изводљивости и пројекат који још нису направљени.

„За изградњу 68 километара нове пруге Ваљево-Лозница, на којма би брзине возова достизале брзину од 120 километара на сат, потребно је 260 милиона евра”, рекао је Марковић.

Истакао је да су вођени разговори са аустријским партнерима у вези са финансирањем те пруге али да договор није постигнут.

Потребна финансијска средства могу се обезбедити, додао је, из кредитних извора, сопствених извора финансирања или концесија.

„Изградња те пруге трајала би четири до пет година”, оценио је Марковић.

Према подацима Железница србије, дужина мреже пруга у Србији је 3.809 километара, стара је више од једног века, а више од 55 одсто пруга је изграђено још у 19. веку.

На 68 одсто пруга у Србији, због лошег стања инфраструктуре, брзина возова је мања од 60 километара на сат, а на 2,5 одсто пруга возови могу да саобраћају брзином већом од 100 километара на сат.

Просечна старост путничких вагона је 28 година, а због недостатка теретних вагона Железнице Србије су у претходне три године изгубиле око 90 милиона евра.