Почетна страница > Новости
Народна скупштина Србије усвојила је јуче измене Закона о јавном информисању, које предвиђају драконске казне за новине у вредности прихода од седмодневног тиража и продатог огласног простора ако, рецимо, објаве информацију која угрожава малолетнике или огласе неког кривим без постојања правоснажне пресуде. Амандманима је уведена скала кажњавања од 25 до 100 одсто тиража и огласног простора, а о томе одлучује судија. Закон прави разлику да ли је информација објављена на насловној или на унутрашњим странама, као и да ли је прекршај поновљен или је учињен први пут.
Од присутних 225 посланика, 125 посланика владајуће коалиције и опозиционог ЛДП-а, јуче је гласало „за”, 88 посланика СРС-а, ДСС-а, НС-а и ЈС-а било је „против”, 11 социјалиста било је уздржано, а напредњаци нису били у сали.
Амандман који је поднела Марина Томан (СРС), а који је „пресудио” да ЛДП, ипак, подржи закон, укинуо је одредбу по којој би медиј коме је рачун у блокади дуже од 90 дана био угашен. За овај предлог гласало је 198 посланика. Поред овог усвојено је и шест владиних амандмана.
Иако је првобитно закон предвиђао постојање обавезног оснивачког улога од 50.000 евра, као и веће казне за медије који крше закон, након критика јавности и струковних удружења, влада је амандманима укинула обавезу постојања оснивачког капитала.
Предвиђена је и обавеза уписа медија у Регистар јавних гласила и прецизно дефинисане казне за непоштовање те одредбе.
Влада је амандманима преполовила казне за необјављивање импресума, непоштовање обавезе да главни и одговорни уредник има пребивалиште у Србији, објаве информација које угрожавају исход кривичног поступка и необјављивање исправке.
Као што су и најавили у јулу, када је гласање одложено на месец дана, сви опозиционари су одржали реч и јуче ујутро дошли у парламент у пуном саставу, али је владајућа коалиција, ипак, успела да „намакне” већину за усвајање закона. ПУПС је, буквално 15 минута пре гласања, одлучио да гласа „за”, пошто је било јасно да ни са десет гласова опозиционог ЛДП-а закон не може да прође. Осим ПУПС-а и ЛДП-а, владајућој коалицији су својим гласовима помогли и Владан Батић (ДХСС) и бивши радикал Јован Дамјановић.
Колико су владајућој коалицији били важни сви гласови подршке закону, најбоље сведочи гласање о закону у начелу, када је у сали било 249 посланика, дакле сви, осим Ризе Халимија (КАПД), који, како је раније и најавио, није желео да учествује у гласању. Од 249 посланика, колико их се изјашњавало 125 их је било „за”, а на супротној страни 124, дакле само један глас мање на „тасу” власти и закон не би прошао. Напредњаци Томислава Николића били су у сали и гласали против закона у начелу.
После усвајања закона, Мома Чолаковић, шеф посланичке групе ПУПС-а, који је до тада избегавао новинаре, објаснио им је да је његова странка променила став и одлучила да пет њених посланика, ипак, гласа за закон, јер је „дошло до неких договора у влади”.
Бивши радикал Јован Дамјановић рекао је за „Политику” да је одлучио да гласа за закон због „политичких договора и европске будућности”.
И Владан Батић је гласао „за”, иако ниједан његов амандман није усвојен и иако је тврдио да закон треба повући из процедуре, јер га „ништа поправити не може”. Иначе, сви Батићеви амандмани гласили су „брише се”, а поднео их је на сваки члан. Јуче, како је рекао, није видео разлог да не подржи закон, с обзиром на то да су усвојени неки амандмани.
Чедомир Јовановић је подршку ЛДП-а закону објашњавао европским путем Србије. Он је, такође, подсетио да је разговарао са ОЕБС-ом и НУНС-ом, те да је, уз прихватање амандмана, закон прихватљив. Томислав Николић, лидер напредњака, рекао је да је после гласања у начелу позвао све опозиционаре да изађу из сале и да „не учествују у изгласавању накарадног закона”. Његова жеља, како је рекао, била је да у сали остану само они који су за закон, „да их тако оголимо”. Међутим, његов гест опозиционари нису баш разумели, па је Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а, осим што то није имало никаквог смисла, допринео конфузији. Алигрудић каже да напредњаци нису испоштовали договор опозиције. Николић, међутим, одговара: „Он лаже да смо имали било какав договор и да сам га ја изиграо. Симптоматично ми је да ДСС последњих дана напада СНС више него ДС”.
М. Чекеревац
-----------------------------------------------------------
Весна Пешић и Жарко Кораћ против
Весна Пешић и Жарко Кораћ остали су доследни, па су били у сали и гласали против закона упркос томе што је њихов посланички клуб ЛДП подржао закон.
-----------------------------------------------------------
Опозициони амандмани
Од 44 амандмана која су уложили опозиционари из СРС-а, ДСС-а, СНС-а и НС-а прихваћен је само један, који је предложила Марина Томан (СРС). Опозиција је, иначе, све амандмане уложила на првобитни предлог закона, који је касније и сама влада кориговала својим амандманима.
Међу опозиционим амандманима, који су одбачени, било је највише оних којима се тражило брисање сваког члана предложеног закона. Поред тога, опозиционари су тражили и смањивање појединих казни. Тако је, на пример група посланика ДСС-а тражила да казна за оснивача–правно лице, за објављивање импресума без прописане садржине износи од 500.000 до два милиона динара, а за одговорно лице од 50.000 до 500.000 динара, уместо од два до 20 милиона динара за оснивача, односно од 200.000 до два милиона динара за одговорно лице. Ото Кишмартон (СНС) тражио је брисање ове одредбе у потпуности. Влада је својим амандманом кориговала свој првобитни предлог, па ће казна за оснивача по овом основу износити од милион до 10 милиона динара, а за одговорно лице од 100.000 динара до милион динара.
Александар Мартиновић (СРС) тражио је да се смањи казна за електронске медије, а законом је предвиђено да она одговара продатом простору у јавном гласилу у периоду од седам дана од дана објављивања инкриминисане информације. Мартиновић је тражио смањење на вредност продатог простора од три дана, јер ће, како је навео овако висока казна, која би могла да износи од десет до сто и више милиона динара, водити гашењу информативног програма.
Група посланика ДСС-а тражила је и смањење казни предвиђених за јавно гласило које означи некога учиниоцем каквог кривичног дела без правоснажне одлуке суда. Према ДСС-овом предлогу одговорно лице у правном лицу и одговорни уредник јавног гласила платили би казну од 50.000 до 500.000 динара, уместо, како је влада предложила, а скупштина усвојила, од 200.000 до два милиона динара.
Сви опозиционари из СРС-а, ДСС-а, СНС-а и НС-а амандманима су тражили укидање оснивачког улога за јавна гласила, а и влада је накнадно доставила амандман којим је предложила укидање оснивачког улога, па је скупштина усвојила владин предлог.
-----------------------------------------------------------
Протест УНС-а
Чланови Удружења новинара Србије одржали су јуче протест испред Дома Народне скупштине на којем су затражили од посланика да не гласају за измене Закона о информисању и предали им петицију са потписима више од 600 новинара којом их позивају да то не чине.
Председница УНС-а Љиљана Смајловић рекла је да ће у случају усвајања закона, УНС затражити од председника Србије Бориса Тадића да га не потпише, од Уставног суда да оцени његову уставност, као и да ће упутити представку Европском суду за људска права у Стразбуру. Она је додала да је јавна расправа, иако закаснела, показала да су европске установе, домаћи медијски и правни експерти сагласни са ставом УНС-а да је закон „антиевропски, антиуставан и антидемократски”.
„Ово није буна против власти, ово није против владе. Ово је само да покажемо да стојимо иза својих речи”, навела је Смајловић.
А. М.
-----------------------------------------------------------
Председник Тадић потписао измене закона о информисању
Председник Србије Борис Тадић потписао је јуче, у складу са својим уставним надлежностима, Закон о изменама и допунама закона о јавном информисању, који је усвојила Народна скупштина Србије, саопштила је председникова прес служба.
Председник Тадић сматра да је у процесу европске стандардизације свих домаћих законских аката неопходно да се уреди медијски сектор у Србији и доведе на европски ниво, преноси Танјуг.
Због различитих мишљења у вези са усвојеним актом, председник Тадић ће пратити ефекте примене овог закона сматрајући да је слобода медија претпоставка слободног друштва, као што и право грађана на објективно и истинито информисање никако не сме бити доведено у питање. „Због тога морамо бити спремни да законе из медијске области и даље унапређујемо достижући све потребне европске стандарде у заштити права грађана, поштујући основне демократске вредности и подижући ниво одговорности свих учесника у процесу јавног информисања”, оценио је председник Србије.
-----------------------------------------------------------
Усвојена 24 закона
Скупштина Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о јавном информисању, који је потписао председник Србије Борис Тадић, и још 23 закона чиме је завршена седница 11 ванредног заседања, која је започела 16. јула.
Без присуства опозиције настављено је гласање о преостала 23 законска предлога на које је било поднето око 2.000 амандмана.
Усвојени су закон о култури, шест закона из области правосуђа, измене закона о спречавања новца и финансирању тероризма и два закона из области образовања.
Такође су усвојени и Закон о уређењу простора и изградњи, државном премеру и катастру, социјалном становању, Фонду за заштиту животне средине, пет закона из области здравља, о националним саветима националних мањина, а потврђена су и три финансијска уговора.
Танјуг
-----------------------------------------------------------
НУНС тражи неселективну примену Закона о информисању
Независно удружење новинара Србије позвало је јуче надлежне органе да „одговорно и неселективно примењују измене и допуне Закона о јавном информисању, а власт да без застоја предложи, усвоји и потом у оптималном року спроведе обећану медијску стратегију и реформу медијског законодавства”, преноси агенција Бета.
НУНС је у саопштењу позивао предлагаче да измене и допуне тог закона хитно упуте на експертизу одговарајућим међународним институцијама и да кроз најављену реформу медијског законодавства отклони недостатке, пре свега, рестриктивност одредбе о обавезном упису гласила у регистар. „Иако је током изнуђене јавне расправе, вођене паралелно са скупштинским поступком, предлог измена и допуна у значајној мери поправљен прихватањем примедаба стручне јавности и посланичких амандмана, НУНС још једном изражава незадовољство због непотребне хитности поступка и нетранспарентности у доношењу законских измена”, наведено је у саопштењу.
То удружење је упозорило Министарство културе, владу и скупштину да најављену медијску стратегију и реформу не могу предлагати и усвајати без консултација са стручном јавношћу, медијима и њиховим удружењима.
-----------------------------------------------------------
Марина Томан (СРС): Нисам спасилац
Радикалка Марина Томан поднела је амандман који је „спасао”, односно чије усвајање је „преломило” ЛДП да гласа „за” закон. Марину су јуче њене колеге у шали звале својим херојем, частиле кафом и задиркивале што је помогла власти, а она у разговору за „Политику” објашњава како је постала спасилац.
Јесте ли знали, пре гласања, да ће баш ваш амандман бити пресудан?
Не, наравно да нисам знала да ће бити пресудан. Али тај један амандман не мења закон, он је и даље лош. Наш је став да није никако требало да буде усвојен, јер уводи диктатуру у област медија. Они су, очигледно, постигли договор па су извукли тај један амандман, иначе да није било договора не би га ни усвојили.
Ипак, да ли сте могли да сањате да ће ваш амандман „спасти” владајућу коалицију?
Ми када подносимо амандмане подносимо их само зато што желимо да побољшамо закон. А, сами знате да су ретки предлози опозиције које власт прихвати.
Шта су вам рекле ваше колеге што сте спасли власт?
Ма, ништа. Знате шта, они су постигли договор, па испаде како је тај амандман био спасилачки.
М. Ч.
-----------------------------------------------------------
Закон садржи недостатке
Београдски центар за људска права јуче је изразио забринутост због усвајања Закона о изменама и допунама закона о јавном информисању јер „садржи недостатке чије ће се лоше последице дуго испољавати”.
У саопштењу центра наводи се да је „лоша пракса законодавних органа у Србији да по хитном поступку усвајају предлоге закона о којима претходно није било никакве јавне дебате и о којима стручна јавност није била у прилици да се изјасни”. „Разумљива је потреба да се медијска сцена у Србији уреди и да се спречи дивљање неодговорних уредника, новинара и власника средстава за јавно комуницирање, који се не устежу да вређају част и углед појединаца и група и који показују потпуни презир за истину”, наводи се у саопштењу и оцењује да се то могло постићи „доследном и прогресивном применом постојећег законодавства”.
У саопштењу се наводи да то што се постојећи закони злоупотребљавају и погрешно тумаче није разлог да се исхитрено усвајају нови, за које се оправдано може претпоставити да ће имати више лоших него добрих последица.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Драконске казне за медије
01.09.2009. год.
Упркос критикама стручне јавности и струковних удружења, за измене Закона о јавном информисању гласало 125 од 225 присутних посланика
Народна скупштина Србије усвојила је јуче измене Закона о јавном информисању, које предвиђају драконске казне за новине у вредности прихода од седмодневног тиража и продатог огласног простора ако, рецимо, објаве информацију која угрожава малолетнике или огласе неког кривим без постојања правоснажне пресуде. Амандманима је уведена скала кажњавања од 25 до 100 одсто тиража и огласног простора, а о томе одлучује судија. Закон прави разлику да ли је информација објављена на насловној или на унутрашњим странама, као и да ли је прекршај поновљен или је учињен први пут.
Од присутних 225 посланика, 125 посланика владајуће коалиције и опозиционог ЛДП-а, јуче је гласало „за”, 88 посланика СРС-а, ДСС-а, НС-а и ЈС-а било је „против”, 11 социјалиста било је уздржано, а напредњаци нису били у сали.
Амандман који је поднела Марина Томан (СРС), а који је „пресудио” да ЛДП, ипак, подржи закон, укинуо је одредбу по којој би медиј коме је рачун у блокади дуже од 90 дана био угашен. За овај предлог гласало је 198 посланика. Поред овог усвојено је и шест владиних амандмана.
Иако је првобитно закон предвиђао постојање обавезног оснивачког улога од 50.000 евра, као и веће казне за медије који крше закон, након критика јавности и струковних удружења, влада је амандманима укинула обавезу постојања оснивачког капитала.
Предвиђена је и обавеза уписа медија у Регистар јавних гласила и прецизно дефинисане казне за непоштовање те одредбе.
Влада је амандманима преполовила казне за необјављивање импресума, непоштовање обавезе да главни и одговорни уредник има пребивалиште у Србији, објаве информација које угрожавају исход кривичног поступка и необјављивање исправке.
Као што су и најавили у јулу, када је гласање одложено на месец дана, сви опозиционари су одржали реч и јуче ујутро дошли у парламент у пуном саставу, али је владајућа коалиција, ипак, успела да „намакне” већину за усвајање закона. ПУПС је, буквално 15 минута пре гласања, одлучио да гласа „за”, пошто је било јасно да ни са десет гласова опозиционог ЛДП-а закон не може да прође. Осим ПУПС-а и ЛДП-а, владајућој коалицији су својим гласовима помогли и Владан Батић (ДХСС) и бивши радикал Јован Дамјановић.
Колико су владајућој коалицији били важни сви гласови подршке закону, најбоље сведочи гласање о закону у начелу, када је у сали било 249 посланика, дакле сви, осим Ризе Халимија (КАПД), који, како је раније и најавио, није желео да учествује у гласању. Од 249 посланика, колико их се изјашњавало 125 их је било „за”, а на супротној страни 124, дакле само један глас мање на „тасу” власти и закон не би прошао. Напредњаци Томислава Николића били су у сали и гласали против закона у начелу.
После усвајања закона, Мома Чолаковић, шеф посланичке групе ПУПС-а, који је до тада избегавао новинаре, објаснио им је да је његова странка променила став и одлучила да пет њених посланика, ипак, гласа за закон, јер је „дошло до неких договора у влади”.
Бивши радикал Јован Дамјановић рекао је за „Политику” да је одлучио да гласа за закон због „политичких договора и европске будућности”.
И Владан Батић је гласао „за”, иако ниједан његов амандман није усвојен и иако је тврдио да закон треба повући из процедуре, јер га „ништа поправити не може”. Иначе, сви Батићеви амандмани гласили су „брише се”, а поднео их је на сваки члан. Јуче, како је рекао, није видео разлог да не подржи закон, с обзиром на то да су усвојени неки амандмани.
Чедомир Јовановић је подршку ЛДП-а закону објашњавао европским путем Србије. Он је, такође, подсетио да је разговарао са ОЕБС-ом и НУНС-ом, те да је, уз прихватање амандмана, закон прихватљив. Томислав Николић, лидер напредњака, рекао је да је после гласања у начелу позвао све опозиционаре да изађу из сале и да „не учествују у изгласавању накарадног закона”. Његова жеља, како је рекао, била је да у сали остану само они који су за закон, „да их тако оголимо”. Међутим, његов гест опозиционари нису баш разумели, па је Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а, осим што то није имало никаквог смисла, допринео конфузији. Алигрудић каже да напредњаци нису испоштовали договор опозиције. Николић, међутим, одговара: „Он лаже да смо имали било какав договор и да сам га ја изиграо. Симптоматично ми је да ДСС последњих дана напада СНС више него ДС”.
М. Чекеревац
-----------------------------------------------------------
Весна Пешић и Жарко Кораћ против
Весна Пешић и Жарко Кораћ остали су доследни, па су били у сали и гласали против закона упркос томе што је њихов посланички клуб ЛДП подржао закон.
-----------------------------------------------------------
Опозициони амандмани
Од 44 амандмана која су уложили опозиционари из СРС-а, ДСС-а, СНС-а и НС-а прихваћен је само један, који је предложила Марина Томан (СРС). Опозиција је, иначе, све амандмане уложила на првобитни предлог закона, који је касније и сама влада кориговала својим амандманима.
Међу опозиционим амандманима, који су одбачени, било је највише оних којима се тражило брисање сваког члана предложеног закона. Поред тога, опозиционари су тражили и смањивање појединих казни. Тако је, на пример група посланика ДСС-а тражила да казна за оснивача–правно лице, за објављивање импресума без прописане садржине износи од 500.000 до два милиона динара, а за одговорно лице од 50.000 до 500.000 динара, уместо од два до 20 милиона динара за оснивача, односно од 200.000 до два милиона динара за одговорно лице. Ото Кишмартон (СНС) тражио је брисање ове одредбе у потпуности. Влада је својим амандманом кориговала свој првобитни предлог, па ће казна за оснивача по овом основу износити од милион до 10 милиона динара, а за одговорно лице од 100.000 динара до милион динара.
Александар Мартиновић (СРС) тражио је да се смањи казна за електронске медије, а законом је предвиђено да она одговара продатом простору у јавном гласилу у периоду од седам дана од дана објављивања инкриминисане информације. Мартиновић је тражио смањење на вредност продатог простора од три дана, јер ће, како је навео овако висока казна, која би могла да износи од десет до сто и више милиона динара, водити гашењу информативног програма.
Група посланика ДСС-а тражила је и смањење казни предвиђених за јавно гласило које означи некога учиниоцем каквог кривичног дела без правоснажне одлуке суда. Према ДСС-овом предлогу одговорно лице у правном лицу и одговорни уредник јавног гласила платили би казну од 50.000 до 500.000 динара, уместо, како је влада предложила, а скупштина усвојила, од 200.000 до два милиона динара.
Сви опозиционари из СРС-а, ДСС-а, СНС-а и НС-а амандманима су тражили укидање оснивачког улога за јавна гласила, а и влада је накнадно доставила амандман којим је предложила укидање оснивачког улога, па је скупштина усвојила владин предлог.
-----------------------------------------------------------
Протест УНС-а
Чланови Удружења новинара Србије одржали су јуче протест испред Дома Народне скупштине на којем су затражили од посланика да не гласају за измене Закона о информисању и предали им петицију са потписима више од 600 новинара којом их позивају да то не чине.
Председница УНС-а Љиљана Смајловић рекла је да ће у случају усвајања закона, УНС затражити од председника Србије Бориса Тадића да га не потпише, од Уставног суда да оцени његову уставност, као и да ће упутити представку Европском суду за људска права у Стразбуру. Она је додала да је јавна расправа, иако закаснела, показала да су европске установе, домаћи медијски и правни експерти сагласни са ставом УНС-а да је закон „антиевропски, антиуставан и антидемократски”.
„Ово није буна против власти, ово није против владе. Ово је само да покажемо да стојимо иза својих речи”, навела је Смајловић.
А. М.
-----------------------------------------------------------
Председник Тадић потписао измене закона о информисању
Председник Србије Борис Тадић потписао је јуче, у складу са својим уставним надлежностима, Закон о изменама и допунама закона о јавном информисању, који је усвојила Народна скупштина Србије, саопштила је председникова прес служба.
Председник Тадић сматра да је у процесу европске стандардизације свих домаћих законских аката неопходно да се уреди медијски сектор у Србији и доведе на европски ниво, преноси Танјуг.
Због различитих мишљења у вези са усвојеним актом, председник Тадић ће пратити ефекте примене овог закона сматрајући да је слобода медија претпоставка слободног друштва, као што и право грађана на објективно и истинито информисање никако не сме бити доведено у питање. „Због тога морамо бити спремни да законе из медијске области и даље унапређујемо достижући све потребне европске стандарде у заштити права грађана, поштујући основне демократске вредности и подижући ниво одговорности свих учесника у процесу јавног информисања”, оценио је председник Србије.
-----------------------------------------------------------
Усвојена 24 закона
Скупштина Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о јавном информисању, који је потписао председник Србије Борис Тадић, и још 23 закона чиме је завршена седница 11 ванредног заседања, која је започела 16. јула.
Без присуства опозиције настављено је гласање о преостала 23 законска предлога на које је било поднето око 2.000 амандмана.
Усвојени су закон о култури, шест закона из области правосуђа, измене закона о спречавања новца и финансирању тероризма и два закона из области образовања.
Такође су усвојени и Закон о уређењу простора и изградњи, државном премеру и катастру, социјалном становању, Фонду за заштиту животне средине, пет закона из области здравља, о националним саветима националних мањина, а потврђена су и три финансијска уговора.
Танјуг
-----------------------------------------------------------
НУНС тражи неселективну примену Закона о информисању
Независно удружење новинара Србије позвало је јуче надлежне органе да „одговорно и неселективно примењују измене и допуне Закона о јавном информисању, а власт да без застоја предложи, усвоји и потом у оптималном року спроведе обећану медијску стратегију и реформу медијског законодавства”, преноси агенција Бета.
НУНС је у саопштењу позивао предлагаче да измене и допуне тог закона хитно упуте на експертизу одговарајућим међународним институцијама и да кроз најављену реформу медијског законодавства отклони недостатке, пре свега, рестриктивност одредбе о обавезном упису гласила у регистар. „Иако је током изнуђене јавне расправе, вођене паралелно са скупштинским поступком, предлог измена и допуна у значајној мери поправљен прихватањем примедаба стручне јавности и посланичких амандмана, НУНС још једном изражава незадовољство због непотребне хитности поступка и нетранспарентности у доношењу законских измена”, наведено је у саопштењу.
То удружење је упозорило Министарство културе, владу и скупштину да најављену медијску стратегију и реформу не могу предлагати и усвајати без консултација са стручном јавношћу, медијима и њиховим удружењима.
-----------------------------------------------------------
Марина Томан (СРС): Нисам спасилац
Радикалка Марина Томан поднела је амандман који је „спасао”, односно чије усвајање је „преломило” ЛДП да гласа „за” закон. Марину су јуче њене колеге у шали звале својим херојем, частиле кафом и задиркивале што је помогла власти, а она у разговору за „Политику” објашњава како је постала спасилац.
Јесте ли знали, пре гласања, да ће баш ваш амандман бити пресудан?
Не, наравно да нисам знала да ће бити пресудан. Али тај један амандман не мења закон, он је и даље лош. Наш је став да није никако требало да буде усвојен, јер уводи диктатуру у област медија. Они су, очигледно, постигли договор па су извукли тај један амандман, иначе да није било договора не би га ни усвојили.
Ипак, да ли сте могли да сањате да ће ваш амандман „спасти” владајућу коалицију?
Ми када подносимо амандмане подносимо их само зато што желимо да побољшамо закон. А, сами знате да су ретки предлози опозиције које власт прихвати.
Шта су вам рекле ваше колеге што сте спасли власт?
Ма, ништа. Знате шта, они су постигли договор, па испаде како је тај амандман био спасилачки.
М. Ч.
-----------------------------------------------------------
Закон садржи недостатке
Београдски центар за људска права јуче је изразио забринутост због усвајања Закона о изменама и допунама закона о јавном информисању јер „садржи недостатке чије ће се лоше последице дуго испољавати”.
У саопштењу центра наводи се да је „лоша пракса законодавних органа у Србији да по хитном поступку усвајају предлоге закона о којима претходно није било никакве јавне дебате и о којима стручна јавност није била у прилици да се изјасни”. „Разумљива је потреба да се медијска сцена у Србији уреди и да се спречи дивљање неодговорних уредника, новинара и власника средстава за јавно комуницирање, који се не устежу да вређају част и углед појединаца и група и који показују потпуни презир за истину”, наводи се у саопштењу и оцењује да се то могло постићи „доследном и прогресивном применом постојећег законодавства”.
У саопштењу се наводи да то што се постојећи закони злоупотребљавају и погрешно тумаче није разлог да се исхитрено усвајају нови, за које се оправдано може претпоставити да ће имати више лоших него добрих последица.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
