Кинези „окупирали“ Акропољ

У Атини је све више кинеских продавница

Очајно стање у избјегличким логорима и нерегулисана политика према мигрантима, су неки од проблема Грчке. Стање се није поправило доласком још једне групе миграната, која се посебно добро сналази - Кинеза.

Имигранти у затвору у Атини: Током прошле године у Грчкој их је ухапшено око146.000Билдунтерсцхрифт: Гроßансицхт дес Билдес мит дер Билдунтерсцхрифт: Имигранти у затвору у Атини: Током прошле године у Грчкој их је ухапшено око146.000Грчка има бескрајну причу о реформи политике према мигрантима и у сврху интеграције. Ово је годинама била класична земља исељеника. Потомци овог народа се могу наћи од Аустралије до Канаде.

Од земље емиграната Грчка је 1990.-их година постала земља избјеглица. Због бољег животног стандарда стигло је мноштво избјеглица из Албаније. У међувремену су почеле стизати и избјеглице са Блиског и Средњег истока. Само у првој половини 2009., према подацима грчког министарства за унутрашње послове, регистровано је око 60.000 илегалних имиграната.


Преоптерећени избјеглицама

За већи број избјеглица Грчка је само европска граница коју се треба проћи, како би се наставио пут ка унутрашњости Европе. Након свих протеклих година још увијек недостаје јасно прецизирана избјегличка политика. Истовремено је све више извјештаја о катастрофалном стању у избјегличким логорима.

Но, сада се појавила и нова група миграната, која у временима свјетске економске кризе не смета држави, него грчким трговцима у Атини: то су кинески трговци у атинском „Цхинатоwн“-у.


Вриједни кинези у центру Атине

У Атини у суштини уопште не постоји прави „Цхинатоwн“, као што постоји нпр. у Сан Франциску. "Цхинатоwн" се називају забачене уличице, али и Позоришни Трг у центру града. Тамо постоји неколико блокова и тржних центара с кинеским продавницама. Али и то је грчким трговцима превише.

Атина предаје Олимпијски пламен Пекингу: Након Олимпијада се повећао број кинеских туристаБилдунтерсцхрифт: Гроßансицхт дес Билдес мит дер Билдунтерсцхрифт: Атина предаје Олимпијски пламен Пекингу: Након Олимпијада се повећао број кинеских туриста

Ту и Лан Xиао Цхенг већ више од 15 година имају своју радњу „Дошао сам да студирам у Грчкој и одмах сам добио посао у кинеском ресторану. Након три године сам отворио своју продавницу за увоз свиле и одјеће.“

Након тога Атина је добила кандидатуру за домаћина Олимпијских игара. Тада је почело долазити доста делегација и туриста из Кине . „Помислио сам да бих могао отворити туристичку агенцију за Кинезе, пошто овдје скоро нико није причао кинески. Данас све више туриста долази у Грчку. Промет ми годишње расте за 20 одсто. Ваљда сам увијек у правом тренутку био на правом мјесту.“, каже Лан Xиао Цхенг.


Јефтине радње моћних Кинеза

У Атини званично живи око 2.000. Кинеза. Стварни број је вјероватно двоструко већи. Претежно дођу као туристи и остану у земљи кад им истекне виза. Већина њих посједује трговину, или раде по ресторанима. Њихове радње се у међувремену могу наћи по цијелом граду, чак и у центру. Кинески трговци дају и до 100.000 еура кауције за пословни простор на добром положају.

Грчки трговци се жале да Кинези продају фалсификовану робу и траже оштрије контроле властиБилдунтерсцхрифт: Гроßансицхт дес Билдес мит дер Билдунтерсцхрифт: Грчки трговци се жале да Кинези продају фалсификовану робу и траже оштрије контроле власти

Завиде им што остварују добру зараду. Грчки трговци оптужују Кинезе да су криви за непоштен рад, дампинг плата и повећање цијена пословних простора. Димитрис Арменакис, предсједник трговинског савеза, тврди да Кинези продају робу и по улицама, а не само у радњама: „Грчка власт није у стању да укине то црно тржиште, а Кинези то искориштавају. Ми нисмо против њих, али тражимо да се закони поштују. Порезна и здравствена управа би требала да контролише Кинезе, као што контролишу нас.“ Ескперти сматрају да иза кинеских трговаца постоје чак и мафијашке струкутуре.


Од емигрантске до мигрантске државе

Нереди у Атини: Кинези се још увијек нису нашли на удару демонстранатаБилдунтерсцхрифт: Гроßансицхт дес Билдес мит дер Билдунтерсцхрифт: Нереди у Атини: Кинези се још увијек нису нашли на удару демонстраната

Некадашња земја исељеника је тако постала омиљена земља досељеника, поготово из Азије. Очигледно је грчка држава оптерећена тим мигрантима, док Европска унија не интервенише. Грчка саму себе још увијек не схвата као земљу миграната и држава уопште не покушава да уведе нове законе.

Тек 2007. је спроведена студија атинског института о азијатским мигрантима у Грчкој. Пламен Тончев, експерт за Азију има само добре резултате о Кинезима: „Вриједни су, реалистични, пословни и добро школовани. Мислим да се не смијемо жалити на њих, него би требало да побољшамо грчко тржиште.“


Неупадљиви и вриједни

До сукоба са Кинезима још није дошло. На Кинезе се гледа као на мирољубив народ, који се посебно интересује за грчку културу и историју. Неки су и неупадљиви зато што уопште не разговарају са странцима. Нема их у криминалним статистикама и само се баве својим послом. По резултатима студије атенског Института за међународне економске односе, Кинези су чак најбогатији мигранти. Али ипак нису прихваћени као равноправни грађани. Лан Xиао Цхенг још увијек се бори против тих предрасуда. Не разумије протест грчких трговаца.

Због економске кризе у Атини је стечај пријавило већ више од 1.000 мањих фирми. Експерти сматрају да ће доћи до још већих проблема. Опасност је велика да би Кинези стога могли бити оптужени и за промашену интегративну политику.