Кина: породица с више деце у замену за економску стабилност

Тачан број становника Кине је загонетка светских размера, и то не само за западне стручњаке, већ и за кинеске експерте. Дуги низ година темпо наталитета Кинеске Народне Републике је у сталном порасту. Власти Поднебесне су 27. октобра 1982. године објавиле да је број становника премашио милијарду. Демографска политика земље се у корену променила. Наталитет је заустављен, али се Кина суочила с другим проблемима.

Кина је миленијумима доживљавала цикличне промене у броју становника. Број људи је растао у складу с традиционалном методом обнављања – висок наталитет и висок морталитет. Негативни утицај су вршили ратови и епидемије. Међутим, ништа се не може поредити с једном од најстрашнијих епизода у историји Поднебесне – великом кинеском глађу. Она је трајала од 1959. до 1961. године. Кинези ово време описују као „три године природних непогода“. Последицу експеримената комунистичке партије на челу с Мао Цедунгом представљала је погибија милиона људи који су умрли од глади. Међутим, то није једина чињеница у историји Кине која је утицала на демографску ситуацију у земљи, каже професор кинеског правца на катедри за оријенталну филологију Више економске школе Фјодор Долгачов:

Опијумски ратови кад су западне земље, не нашавши ништа згодније од трговине с Кином, биле приморане да јој наметну такву варијанту потрошње опијума за коју би се могао добити новац. Касније се одразила јапанска интервенција, сеча у Шангају је такође утицала на број становника. И наравно, после стварња КНР, највећи утицај је имала политика наглог напретка и културне револуције. После политике реформи и изградње Кина је признала да има милијарду становника и да ово становништво треба некако раселити. А имајући у виду да је у Кини насељен само западни део, поставило се питање да ли велика пренасељеност предтавља кочиони фактор.

Кинеске власти су 1970-их година почеле да усвајају мере за борбу против пораста наталитета. Званично су дозвољени абортуси, затим је повећана граница година за ступање у брак – за жене до 20 година, за мушкарце до 22 година. Међутим, највећи резултат је дала демографска политка „једна породица – једно дете“. Овај систем су кинеске власти усвојиле 1979. године. Сад је породица у којој је било више од једног детета кажњавана. А они који су поштовали ово правило имали су све повољности. Међутим, смањивши број становника Кина се нашла на прагу другог проблема, истиче познавалац кинеске цивилизације, руководилац Центра за руско-кинеска истраживања факултета за журналистику МДУ Евгениј Зајцев:

- Ефикасност регулисања броја становника или успоравање његовог раста применом система „једна породица – једно дете“ подвргнута је по мом мишљењу благим економским санкцијама. Односно, није постојао економски стимуланс, већ се напротив, примењивала казна ако у породици има више од једног детета. Овај систем је довео до извесног успоравања раста наталитета. И Кина се данас све више суочава с другим проблемом. У видљивој перспективи она може упасти у демографску јаму. Кинеска економија која се бурно развија може осетити одређени недостатак радних ресурса, пошто је претходна политика ограничавања рађања била прилично ефикасна.

Тридесет година после усвајања система „једна породица – једно дете“ број пензионера је превисио број радно способног становништва. Уједно, ниво наталитета се данас сматра једним од најнижих у целој историј земље. По прогнозама стручњака, ако кинеске власти не промене демографску политику, до 2050. године у најмногобројнију категорију становника ће спадати људи у узрасту од 55 до 90 година. То ће, са своје стране, изазвати нове, сад већ економске проблеме.

Диана Горшечникова,