Атина- Посебно признање владама Српске и Србије
"Оваква обиљежавања треба помагати и РС сваке године мора да узме учешће у томе", рекао је Ристовић, истакавши да је пробој Солунског фронта свјетла тачка историје, не само за српски народ, него и све народе који су у то вријеме били под окупацијом.
Он је навео да је данас положио цвијеће на споменик борцима савезничких армија страдалим у борбама на Солунском фронту у грчком мјесту Поликастро, као и на споменик предсједнику Владе Краљевине Србије током Првог свјетског рата Николи Пашићу.
Ристовић је на пријему у Дому војске Грчке искористио прилику да члановима делегација савезничких држава из Првог свјетског рата подијели промотивни материјал "Љепша Српска", који су изразили одушевљење љепотама и туристичким потенцијалима Српске, те му посебно захвалили што је у Солуну одао почаст и њиховим палим борцима.
Он је најавио да ће се сутра састати са отправником послова БиХ у Атини Веселом Планинчић.
Ристовић је први министар у Влади РС који је присуствовао обиљежавању пробоја Солунског фронта.
Поводом обиљежавања 91. годишњице пробоја Солунског фронта, које је у програму обиљежавања значајних историјских догађаја које његује Влада Српске, Ристовић је јуче положио цвијеће српским борцима на војничком гробљу на Зејтинлику у Солуну.
Српска војска, у којој се борио знатан број добровољаца из свих југословенских крајева, на Солунском фронту имала је укупно 42 725 погинулих и рањених. Пали српски војници сахрањени су на војничком гробљу Зејтинлик у Солуну.
Солунски фронт, који су на Балкану створили савезници од 1915. до 1918. године од Дедеагача до Валоне у дужини од скоро 600 километара, добио је назив по главној бази - Солуну.
На овом фронту биле су распоређене савезничке француске, српске, британске, грчке и италијанске трупе, а до 1917. године и руске, против централних сила Њемачке, Бугарске и Аустроугарске.
Стварање Солунског фронта почело је 5. октобра 1915. године у Солуну искрцавањем двије француске и једне британске дивизије, а од марта до половине маја 1916. године са Крфа је пребачена и српска војска, коју је чинило 6 025 официра и 124 190 војника.
Главни удар 1918. године извела је српска војска - шест пјешадијских и једна коњичка дивизија, ојачане са двије француске пјешадијске дивизије. Пробој је извршен од 15. до 17. септембра 1918. године.
Послије пробоја Аустро-угарска је 4. новембра положила оружје, чиме је убрзан и коначни пад Њемачке.
- Извор
- РТРС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »














