Чиста енергија - аргументи „за“ и „против“

Човечанство све више тежи потрошњи чисте енергије. Она не загађује природну околину. Међутим, ни овде се није могло без политичког лобија. Један од њих је – ослобађање зависности од нафте и гаса. На коришћење алтернативне наводи и то што светске резерве угљоводоника нису бесконачне. Премда ће у наредних 50 година приоритет представљати традиционални извори енергије.

Чиста енергија је скупо задовољство. Зато није чудно што тас данас претеже на страну традиционалне нафте, гаса и угља. И до паритета је, макар у процентуалном односу, још врло далеко. Европа је највише забринута за алтернативу. О разлозима који су подстакли свет на тражење других извора енергије размишља директор Института за националну енергетику Сергеј Правосудов:

- Прво је раст цена традиционалних енергената, друго је то што се резерве угљоводоника, нарочито у Европи, у великој мери смањују. И да не би превише зависио од увоза Стари свет је почео активно да развија обновљиву енергетику. Треће је Кјотски споразум који је усмерен на борбу против ефекта стаклене баште. Дакле, Европа покушава да смањи количину штетних издувних гасова у атмосфери.

Европска унија може да се похвали коефицијентом коришћења обновљиве енергије. Карактеристичан је пример Немачке која за подршку алтернативе из државног буџета издваја 3-4 милијарде годишње. Међутим, ту постоји једна нијанса. Поређења ради, ови износи су двоструко већи од оних које Берлин троши за куповину руског гаса. Због тога не могу да се похвале ценама електричне енергије. Немци су принуђени да плаћају рачуне по рекордним тарифама. И из године у годину киловат их кошта све више. А новчаник је све тањи. Овакав поремећај равнотеже тешко да изазива одушевљење код грађана земље. Иста је ситуација у Данској и Шпанији. Трци за чистом енергијом придружиле су се Америка и Азија, истиче Сергеј Правосудов:

- У последње време овим су активно почеле да се баве Кина и САД. Све је то углавном захваљујући донацијама. Богате земље могу себи да дозволе да троше средства из државног буџета. У Кини је ово повезано још и с тим што је у земљи врло лоша еколошка ситуација у градовима. У њиховом енергетском билансу доминира угаљ. И да би решили проблем на неки начин Кинези су почели да развијају алтернативну енергетику у богатим приморским провинцијама. Имају релативно јефтину производњу ветрењача и соларних панела.

Најперспективнија међу алтернативнима је сунчана енергетика. Остале могу да се изједначе с њом само у далекој перспективи. Ипак, захваљујући императиву појединих земаља и жељи човечанства да удише свеж ваздух, обновљиви извори енергије постепено потискују традиционалне. Овај фактор је такође утицао на тренутни пад цена на тржишту угљоводоника. Шта онда има будућност? Водећи стручњак Института за енергетику и финансије Јуриј Риков претпоставља да је то диверзификација.

- Има много различитих прогноза које дају многе западне компаније и организације. У њима се велика важност придаје алтернативним изворима за производњу електричне енергије. Отприлике до 2040. године скоро половина електричне енергије ће се производити од сунца. Лично сматрам да се процес одвија у правцу диверзификације. Тамо где је то згодно, користиће се алтернативна енергетика, а тамо где није згодно, користиће се угљоводоници.

Нафта, гас и угаљ који су појефтинили, нису смањили интересовање за чисту енергију. Стално се појављују вести о новим изумима, не само у области енергије од сунца и ветра, већ и у стварању алтернативног горива. На пример, аутомобилски гигант Audi је у Дрездену покренуо пробну производњу синтетичког е-дизела. За ову производњу су потребни угљен-диоксид (СО2 ) и водоник (Н2 ). Тајне се, наравно, не откривају, али се на излазу добија материја засићена угљоводоницима. Она је у Audi названа Blue Crude („плава нафта“). Управо од ње се касније добија е-дизел. Он се одликује великим цетанским бројем, не садржи сумпор. А што је главно – ово гориво се може мешати с обичним.

Олег Обухов,