Паре даље од министра

Србија ће добити милијарду долара од Руске Федерације само под условом да један актуелни министар нема приступ тим парама, сазнаје Глас јавности од извора у Влади Србије

БЕОГРАД - Услов да руски кредит од милијарду долара заиста буде одобрен Србији јесте да један актуелни министар нема приступ том новцу, сазнаје Глас од добро обавештеног извора из Владе Србије. Наш саговорник каже да је поменути услов већ сада познат „свима којима би требало да буде познат“, иако ће детаљи под којима Србија добија кредит бити прецизирани у наредне две недеље.
Због познатих несугласица у пројектима са Русима Глас претпоставља да је у питању министар економије Млађан Динкић.

Улагати у инфраструктуру

Уредник интернет портала Економија и професор на Универзитету Мегатренд Влада Вучковић подржава узимање руског кредита, истичући да су у време оскудице потребне финансије.
- Код нас су од 2000. наовамо коришћене паре за одржавање система, што је катастрофално за финансије. Паметно би било да се паре што више улажу у инфраструктуру - у путеве, мостове, телекомуникације, а најгоре је да се потроше као што је случај у НИП, који је паре користио за кречење школа, куповину столица и чивилука - подсећа Вучковић.

- Русима се Динкић директно замерио још уочи ратификације гасно-енергетског споразума јер је са својим тимом прошлог децембра иступио из радне групе која је преговарала о том документу, уз објашњење да руска страна није дала довољно чврстих правних гаранција да ће бити изграђени гасовод Јужни ток, који ће пролазити кроз Србију, складиште гаса „Банатски Двор“ и да ће купити НИС. Онда је уследило пролонгирање ратификације гасног споразума у Скупштини, што је додатно разбеснело председника Дмитрија Медведева и премијера Владимира Путина - каже наш саговорник.

С друге стране, чињеница да су се многи обрадовали руском кредиту, иако ће укупан аранжман бити познат тек крајем месеца, али и то што ће средства из кредита највероватније бити искоришћена на начин који одговара Русима, веома је забринула лидера СНС Томислава Николића, који је властима замерио то што у оваквим околностима узимају тако велику позајмицу. Економиста и посланик СНС Игор Бечић каже да је узимање кредита проблематично јер је држава презадужена, али и да је још већи проблем то како ће тај новац бити искоришћен.

- Од времена Лабуса држава је подизала огромне кредите јер Влада нема никакво решење, а знају да ће кредите враћати неко други, а не они за време свог мандата. Руски кредит желе да представе као велики политички поен, иако се још не зна ни како ће тај новац бити искоришћен. Уместо да га уложе у производњу, отварање нових радних места, оздрављење привреде, инвестиције, могуће је да ће Руси инсистирати на томе да се улаже у пројекте који су њима важни - сумњичав је Бечић.

И Махмут Бушатлија, саветник за инвестиције, критикује начин на који ће руски кредит бити распоређен. Он запажа да ће чак 500 милиона долара отићи на изградњу метроа, иако још није познато да ли ће Србија градити лаки или тешки метро.
- Још је горе то што на покривање буџетског дефицита иде 350 милиона долара, јер се тиме директно продубљује задужење земље. Та сума ће отићи у плате, пензије и потрошњу, и на крају нећемо имати ништа. Другачије би било да је то инвестициони кредит, односно да смо се задужили за профитабилне инвестиције - каже Бушатлија, и додаје да га све ово подсећа на споразум с Кином око моста „између Земуна и ничега“, при чему ће Кина кредитирати своје фирме да израде мост.

- Могуће је да ће се и Руси тако понашати. Вероватно ће и они бирати пројекте који ће бити кредитирани и условити нас да, пошто нам већ дају пола милијарде долара за метро, ми купимо њихов. Суштина је да се задужујемо ако морамо и да гледамо да се коришћењем кредита створи неки вишак вредности који ће послужити за враћање кредита, али и да нешто зарадимо - закључује Бушатлија.