Европа без Јужног тока: Москва кренула заобилазним путем

Гасовод Јужни ток требало је да буде постављен преко дна Црног мора, даље преко територије Бугарске, Србије, Мађарске, Аустрије и Грчке. Главни циљ пројекта је независност јужноевропских земаља од транзита руског гаса преко Украјине. У прво време Јужни ток је добио одобрење Европе, али у процесу је прикочен због препрека Европске комисије. А када је започела украјинска криза, ствар се зауставила у мртвој тачки.

Ако Јужни ток Европи није потребан, Москва неће инсистирати. У таквим условима Русија не намерава да настави рад на пројекту, изјавио је на конференцији за штампу у Анкари Владимир Путин.

- Што се тиче Јужног тока, став европске комисије био је неконструктиван. У суштини, она није помагала у реализацији овог пројекта, ми видимо да се стварају препреке за његову реализацију. Ако Европа не жели да га реализује, значи, он неће бити реализован. Ми ћемо преусмерити токове наших енергетских ресурса у друге регионе света – између осталог помоћу убрзаног развоја пројеката за производњу течног гаса. Пласираћемо на друга тржишта.

Између осталог, шеф државе саопштио је да се увећавају обими испорука у Турску са попустом од 6%, а такође је допустио изградњу гасног хаба, преко којег плаво гориво може да стиже у земље Јужне Европе. Куда ће се преусмерити токови руских енергената, сазнало се буквално неколико минута после изјаве преседника Русије. Председник управе Гаспрома Алексеј Милер изјавио је да се планира изградња цевовода истог капацитета у Турску, са перспективом изласка на границе ЕУ. Већ је потписан меморандум између Гаспрома и турског Botas о изградњи морског гасовода преко Црног мора у правцу Турске капацитета 63 милијарде кубних метара гаса годишње. 14 милијарди за саму Турску, остало ће отићи на турско-грчку границу.

Велики значај има то што је Владимир Путин дао своју изјаву у Турској – фактички понудио јој је да постане нови транзитер руског гаса у Европу. То се објашњава тиме што се односи Москве и Анкаре последњих година могу назвати економским са политичким подтекстом, истиче експерт Института за стратешка истраживања Ана Глазова.

- У случају Русије и Турске политички односи се могу сасвим оправдано повезати са трговинско-економским. Управо база трговинско-економске сарадње постала је основни темељ за напредак политичког дијалога између две земље последњих деценија. У суштини, они пројекти које реализује Русија и Турска, пре свега енергетски, почев од Плавог тока који је био реализован још 2013. године, нису толико економски, колико добијају геополитички карактер.

Експерти су једнодушни: никаквих економских ризика у одустајању од Јужног тока за Русију нема. Јер пројекат је у великој мери требало да сведе на минимум ризике за европске клијенте, који су већ више пута осећали тешкоће због прекида основног транзитног тока преко територије Украјине. Тако да реакција из европских земаља (оних које су заиста биле заинтересоване за пројекат) сасвим је очекивана. Премијер Србије Александар Вучић је назвао одлуку Русије о изласку из Јужног тока лошом вести за Србију. Председник Републике Српске Милорад Додик је назвао новост драматичном и изјавио да Европа оставља босанске Србе у ситуацији када ће морати да плате транзит гаса западним посредницима.

Интересантан коментар је стигао из америчких пословних кругова. Тамо су истакли да је одуставиши од Јужног тока Кремљ скину са дневног реда питање политизације испорука руског гаса у Јужну Европу. Својим кораком Русија је ставила тачку на све покушаје шпекулисања на тему политичког притиска Москве на разне земље.