Одвели га из стана у Зеници 1993. и губи му се сваки траг

БЕОГРAД, БAЊA ЛУКA - Униформисана лица су 25. јуна 1993. године из стана у Зеници одвела угледног љекара, врхунског стручњака из области очне хирургије, Вељка Сладојевића и више се није вратио. Његова судбина непозната је до данас.

Брат Вељка Сладојевића, Бранислав, који живи у Београду, каже да упркос његовом и ангажовању њихове сестре да сазнају за судбину брата, до данас не знају ништа.

- Униформисана лица Вељка су одвела из стана 25. јуна 1993. године у 14.30 часова, непосредно након што је дошао из болнице. Никад га више нико није видио. Слао сам писма и молбе Кантоналном тужилаштву Зеничко-добојског кантона, Тужилаштвима БиХ и ФБиХ, али узалуд. Сестра је Кантоналном тужилаштву у Зеници поднијела тужбу против НН лица, али још нема никаквих резултата - каже Бранислав, који је први пут одлучио да проговори за медије.

У допису који је Бранислав Сладојевић 17. марта послао Тужилаштву Федерације БиХ навео је да је у то вријеме функцију градоначелника Зенице обављао Бесим Спахић, који је касније био амбасадор БиХ у Турској.

- Џемал Мердан је оснивач и командант Седме муслиманске бригаде који је одмах након Вељковог одвођења уселио у његов стан. Он је сада бригадни генерал у Оружаним снагама БиХ - наведено је у том допису.

Даље се наводи да је шеф полиције у Зеници тада био Фадил Јагањац, који је послије рата обављао највише полицијске функције у БиХ.

- Без обзира на писмено ургирање и разговоре у наведеним правним институцијама, никад нисмо добили никакву писмену информацију да ли се уопште нешто ради на овом случају - каже Бранислав.

У вријеме нестанка доктора Сладојевића његова супруга Каћа са млађом кћерком Тамаром била је у Новом Саду, а кћерка Лена студирала је медицину у Бањој Луци. У Зеници је остала само сестра Коса која је прошла голготу.

- Предсједник Одбора за људска права Јакоб Монтиљо доставио је допис сестри Коси да је Вељко жив и да ће убрзо бити ослобођен. Aли радило се о узалудним надањима - прича Вељков брат, проф. др Бранислав Сладојевић.

До изјаве Џемала Мердана нисмо успјели доћи.

У писарници Кантоналног тужилаштва Зе-до кантона кажу да се тај предмет води под шифром КТA 82/04 и да је 2. новембра 2007. године предат на поступање Тужилаштву БиХ.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић каже да је овај предмет у том тужилаштву, али да "истрагу отежава то што се један потенцијални осумњичени не налази у БиХ".

- Он је недоступан правосудним органима БиХ и то је кључни проблем који значајно успорава истрагу - каже Грубешић.

Прије свега тога, каже портпарол Федералног тужилаштва БиХ Нина Хаџихајдаревић, предмет је био у том тужилаштву па је враћен на поступање Кантоналном тужилаштву Зе-до кантона.
Породица

Вељко Сладојевић рођен је у старој српској зеничкој породици Митра Сладојевића.

- Било нас је четворо, Вељко је био најстарији, затим сестра Коса, брат Лено, који је настрадао на одслужењу војног рока у 25. години, и ја. Вељко је завршио медицину, специјализовао офталмологију, основао службу за очне болести и постао директор Регионалне болнице у Зеници. Ја сам предавао на Металуршком факултету и био потпредсједник РМК Зеница. Оба смо прије рата добили награду града Зенице, Вељко за развој офталмологије, а ја за развој металургије - каже Бранислав Сладојевић.