Држава замрзла плате, а поскупљује струју

Грађани су већ навикнути да од октобра до априла плаћају струју по скупљој, зимској тарифи, а генерална директорка "Електропривреде РС" Бранислава Милекић најавила је да ће предузећа из овог холдинга упутити захтев Регулаторној агенцији за електричну енергију за повећање цене струје. Јавност РС је огорчена овом најавом, пре свега јер се ради о потезу холдинга који је у већинском власништву државе и који има монопол на електроенергетском тржишту РС. Занимљиво је да су у ЕРС и Министарству енергетике у августу поручили како нема индиција да ће бити затражена сагласност за поскупљењем струје. У ЕРС кажу да ће захтев за корекцију цена затражити "само она предузећа код којих је дошло до значајног повећања вредности основних средстава". "Сви захтеви ће бити потпуно реални, аргументовани и сведени на нужне корекције", тврде у ЕРС.
Секретар Покрета потрошача РС Драгован Петровић каже да је од 2005. до почетка 2008. струја у РС већ поскупела за 46 одсто. Последњи пут струја је поскупела 1. јануара 2008. за 12 одсто, па
просечна цена киловата за домаћинства износи 11,60 пфенига, односно 12,84 у зимској и 10,15 пфенига у летној тарифи.
"Електропривреда би требало уреди своје пословање, а не да губитке прелама преко леђа потрошача. Нека јавно кажу заиста колики су губици и тада ће бити јасно да ли има основ за поскупљење", сматра Петровић. Председница Савеза синдиката Ранка Мишић поручује представницима ЕРС "да се не играју". "Могу они повећати цену струје колико хоће, али ко ће плаћати. Зауставили су раст плата, пензије су ионако мале, а више од 30.000 људи у РС остало је без посла", упозорава Мишићева. Она додаје да би у години економске кризе било нелогично и контрапродуктивно повећавати цену струје за привреду која је већ суочена са многобројним проблемима. Председник Удружења пензионера Раде Ракуљ каже да ће се борити да цена струје остане иста, барем за ову популацију. "Поскупело је месо, па га више не једемо. Неће моћи повећавати цену струје", тврди Ракуљ. Влада се обавезала да субвенционише плаћање струје за око 21.000 најугроженијих са пензијом мањом од 160 КМ. Субвенција је око 11 КМ месечно.
Колико је неоснована најава о поскупљењу меса по изговором осиромашеног сточног фонда и скупог узоја говори подаци да производња меса у РС сваке године расте за око 50 одсто, а да кукуруз никада није био јефтинији. Нелогична је и најава поскупљења хлебног жита јер је цена ових производа стабилна. Уз то, ратари у РС су ове године растеретили трошкове регресираним ђубривом и семенском пшеницом. "То све треба узети у обзир, а не правити погодну климу за вештачко подизање цена", оцењује Петровић. Он додаје да ћемо ионако плаћати скупље воће и поврће у наредном периоду.

Несклад трошкова и прихода
Основни проблем у расту цена на који упозоравају потрошачи је тај што раст трошкова живота не прати раст плата и пензија. Четворочланој породици у РС за живот месечно потребне најмање две просечне плате. Поређења ради, у суседној Хрватској исте трошкове покрива 1,24 просечно остварене плате. Више од 18 одсто месечног буџета просечне породице у РС издваја се за комуналије, а чак 37 одсто за прехрану.