Ракетни изазов Ирана

Министар одбране Ирана генерал Хусеин Дехган је изјавио да је његова земља избила на четврто место на свету по производњи ракета. Какво је стање и какве су перспективе иранске производње ракета? Шта се крије иза ових изјава?

У војној политици Ирана главну компоненту чини јачање војног потенцијала. И у овом питању су Иранци постигли значајан успех. Приоритет су постали ракетни програми који данас имају већи значај у поређењу с другим правцима. Ракетне јединице и све што је с њима повезано потчињавају се директно врховном главном команданту, односно – врховном лидеру ИРИ.

Захваљујући томе руководство ИРИ је успело да створи у земљи војно-научну инфраструктуру за производњу ракета. По откривеним подацима у Ирану ради седам основних центара за израду и производњу ракетне технике и око 20 помоћних експериментално-конструкторских предузећа.

До данас су створене, производе се и налазе се у борбеном дежурству тактичке и оперативно-тактичке ракете различитих назива и модификација с дометом од 80 до 750 км. Ове ракете се не могу користити као носачи нуклеарног оружја, али могу да погађају морске циљеве у зони Персијског и Оманског залива.

Међутим, главни правац у иранској производњи ракета данас представљају научно-истраживачки и експериментално-конструкторски радови из програма „Шахаб“. По овом програму Иран је направио балистичке ракете средњег домета (БРСД) „Шахаб-3“ које могу да погоде циљ на удаљености до 2000 км и да носе бојеву главу тешку једну тону. Овакве карактеристике омогућавају наношење удара по територији Израела, као и по америчким војним базама које се налазе у Саудовској Арабији, Ираку, Авганистану и Кувајту.

Сматра се да су иранске ракете направљене на бази руских, кинеских и севернокорејских технологија.

То је разумљиво, јер ИРИ нема ни научно-истраживачку традицију, ни вишевековно искуство, што је једноставно неопходно за стварање темеља високих технологија. А управо на основу њих се могу направити изузетно сложени облици најновијег наоружања и борбене технике, који се могу упоредити с руским, америчким или западноевропским:

Политиколог Игор Коротченко сматра: Иранска одбрамбена индустрија прилично доследно реализује неколико великих амбициозних војних програма везаних за израду и производњу савремених система наоружања. Разуме се, у поређењу са западним аналозима ирански системи заостају по низу тактичко-техничких карактерситика и прецизности.

Шта се онда крије иза изјаве генерала Дехгана о томе да је Иран заузео четврто место на свету у области производње ракета после САД, Русије и Кине? Највероватније, пропагандни циљеви. За интерну употребу – да се покаже да земља, без обзира на покушаје непријатеља, иде од победе ка победи у најсложенијим областима високе технологије, чак и у условима економске блокаде. За спољашњу – да се САД и други учесници у нуклеарним преговорима подсете на то да Иран, поседујући ракетне капацитете који се могу упоредити с америчким, руским или кинеским, ни под којим условима на овим преговорима неће (као што би Американци желели) разматрати своје ракетне могућности. «Равноправни смо,» - звучи у речима генерала.

Наравно, то је преувеличавање. Али Американци треба да признају да је потенцијал производње ракета у Ирану висок. Тренутно су могућности ракетне војске ИРИ ограничене обичним бојевим пуњењима. Међутим, да се у Ирану у блиској будућности два програма – ракетни и нуклеарни, не би слила у један, потребни су компромиси у завршној фази преговора о нуклеарном проблему ИРИ. Генерал својом изјавом алудира: САД треба да буду спремније на компромисе.

Владимир Сажин,