Сваки други студент не може да упише годину
- Проблем је што нам долазе мање образовани студенти него раније. Има одличних ђака, али они долазе из средњих ветеринарских школа, где је мало пажње посвећено општим предметима. Тако да кад наиђу хемија, физика, биохемија, настану велики проблеми. Друго, у Европи професор ради у групи са седам до десет студента, а ми немамо ни довољно професора. У ствари, условљени смо великим бројем студента да бисмо добијали плате. Овде се раде операције, вежбе су јако важне, а у великим групама је квалитет готово немогућ. Потребна нам је темељна реформа образовног система, али не треба кретати од високог образовања - прича за "Блиц" Велибор Стојић, декан Факултета ветеринарске медицине.
Према његовим речима, програм је максимално ревидиран, али неке ствари немогуће је упростити. Студентима недостају радне навике, због чега им је тешко да савладају одређене материје. Са оваквим ставом се слаже и већина његових колега.
Студенти не мисле тако. Они оптужују професоре да Болоњу тумаче произвољно и да неће да оптимализују наставни план и програм.
- Бојим се да је стање много лошије него што се представља. Факултети не желе да доставе податке о пролазности, па чак размишљамо да се обратимо поверенику за информације од јавног значаја. Чуо сам се са колегама из Новог Пазара и Крагујевца и они су ми рекли да је и код њих исти проблем. Неки су спровели закон, а неки не. Не верујем да ће нам бити боље све док сви не схвате да Болоња треба да буде иста за све - прича Јован Лопушина, председник студентског парламента.
Закон о високом образовању који је усвојен 2005. године предвидео је да се Болоња постепено имплементира како би до 2011. године студенти били у могућности да дају годину за годином. Сви се слажу да понуђена решења нису лоша, али да се једноставно не спроводе.
- Ми смо донели закон и сложили се да постепено уводимо Болоњу. Дакле, да кренемо са 37 ЕСПБ бодова, па 42, 48, 54 и на крају да дођемо до 60. Међутим, проблем је што нису сви одрадили свој посао. Дакле, можда би требало да се направи комисија која ће проверити шта су то факултети урадили и проверити бодовање тамо где треба. Мислим да смо на добром путу. Проблема има, али решиви су. Требало би да седнемо и нађемо компромис - кажу у Министарству просвете.
Највећа пролазност на четврту годину
1. Технолошко-металуршки факултет 100 одсто
2. Архитектонски факултет 97,38 одсто
3. Електротехнички факултет 92,36 одсто
4. Саобраћајни факултет 78,35 одсто
5. Економски факултет 77,33 одсто
Најмања пролазност на четврту годину
1. Факултет ветеринарске медицине 4,82 одсто
2. Технички факултет у Бору 17,46 одсто
3. Православно-богословски факултет 23,81 одсто
4. Фармацеутски факултет 25,90 одсто
5. Филолошки факултет 30,45 одсто
- Извор
- Блиц
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















