"Турски марш" за Европску унију

Руски ОАО "Гаспром" и турска компанија Botas Petroleum Pipeline Corporation потврдили су да ће први гас Турској новим гасовосом бити испоручен у децембру 2016. године. А од 2019. године испорука руског гаса Европи ће заобилазити Украјину. Време је да Европска унија одлучи који су њени приоритети у сфери енергетске безбедности.

Резултат руско-турских преговора који су ове недеље завршени у Анкари представља потврда договора о томе да већ 2016. године практично почне са радом гасовод "Турски ток". „Договорили смо се да посао организујемо тако да ове године спремимо за потписивање Међувладин споразум о гасоводу у другом кварталу текуће године, а да први гас на територију Турске испоручимо у децембру 2016. године", саопштио је председник управног одбора руског ОАО "Гаспром" Алексеј Милер: "Капацитете првог крака гасовода, 15,75 милијарди кубних метара, у потпуности ћемо усмерити на турско тржиште. Имајући у виду степен готовости компресорске станице "Руска" и већег дела маршруте морског гасовода – то су апсолутно реални рокови".

Укупан капацитет гасовода који се пројектује, а који је већ добио незванични назив "Турски ток" износиће 63 милијарде кубних метара гаса годишње, који се испоручује преко четири "крака". Од укупног обима око 50 милијарди кубних метара ће се испоручивати новом гасном хабу на турско-грчкој граници. Шесто шездесет километара гасовода ће водити маршрутом којом је била планирана изградња цевовода "Јужни ток", а 250 километара ће бити нови коридор у правцу европског дела Турске.

Развој руско-турске сарадње у сфери енергетике, а посебно намера страна да обезбеде обиман транзит руског гаса ка Европи преко Турске изазвао је озбиљну пометњу у Европској унији и САД – притом је Запад практично осујетио реализацију претходног „транзитног“ руског пројекта "Јужни ток". Америчко министарство енергетике је ставило до знања да оба руска "гасна" пројекта сматра политичким. А одговорно лице за енергетска питања у Европској комисији Марош Шефчович (Maroš Šefčovič) је на само њему јасан начин одлуку Русије да "сву количину гаса уместо преко Украјине испоручује преко Турске“ назвао ударцем који је задат "Гаспрому" као "поузданом испоручиоцу". Као да је неко у Бриселу заборавио многобројне проблеме с испоруком руског гаса преко Украјине, који су изазвани понашањем Кијева управо као непоузданог транзитера.

Шта је заправо тако уплашило Брисел и Вашингтон у новом пројекту? То је управо то што ће, како се истиче у "Гаспрому", пуштање у рад свих капацитета гасовода "Турски ток" омогућити да се већ од 2019. године испорука руског гаса Европу преусмери уз заобилажење Украјине. То ће за Запад аутоматски представљати обезвређивање исте ове украјинске карте, на коју он тако активно игра у циљевима против Русије. У овом смислу су за ЕУ и САД заиста подједнако опасни и ранији "Јужни ток" и садашњи "Турски ток". Јер, оба изводе Украјину из геополитичке игре која се води по западном сценарију. То се, узгред буди речено, омакло и горе поменутом Марошу Шефчовичу који је изјавио да "Турски ток" наводно крши постојеће уговоре који предвиђају транзит руског гаса искључиво преко украјинске територије. Оптужујући „Гаспром“ да није осигурао општеевропску енергетску безбедност Европска унија покушава да скине ову одговорност са себе, - истакао је у разговору с Radio Sputnik шеф руског Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов:

- Сама Европска унија – а не "Гаспром" треба да се баве стварањем јединственог европског енергетског тржишта. "Гаспром" Европи испоручује гас у складу с комерцијалним уговорима. Он има прилично велик број потрошача. Ради се о врло сложеном систему. Али овај систем су смислили сами Европљани, а нипошто не "Гаспром".

Очигледно, Европска комисија не жели да има ни финансијске трошкове – које су се сасвим могле избећи у случају реализације пројекта "Јужни ток". Јер, тада је руска страна била спремна да плати одговарајуће радове "у локалу". Сад ће Европска унија из сопственог џепа морати да плаћа изградњу цевовода од турске границе. А до 2019. године није остало тако много времена...

Петар Искендеров,