Александар Танасковић: Шта нам би?

У саставу Danube Foods Group B.V. Holandija се налазе следећа предузећа Имлек, Бамби, Књаз Милош, Млекара Суботица, затим млекаре у Козарској Дубици и Бања Луци у Републици Србској, млекаре у Сарајеву у Босни, млекаре у Херцег Новом у Црној гори, млекара Сињ у Хрватској, млекара у Битољу у Македонији.

Како је у медијима објављено, Danube Foods Group B.V. Holandija представља „...србског и регионалног лидера на тржишту млека и млечних производа, кондиторских артикала, минералне воде и енергетских пића...“.

Са друге стране, Mid Europa Partners из Велике Британије је, ради подсећања за наше грађане, већ био власник SBB-Telemah групе, водећег кабловско-интернет преузећа на простору бивше Југославије, коју је 2013. Године продао америчком инвестиционом фонду "Kolberg Kravis Roberts".

Шта то у ствари значи за Србију?

Прво, то значи да је 31,5% тржишта млека у Србији, које је контролисао Имлек директно и преко везаних компанија, сада у рукама Mid Europa Partners. Затим то значи да је преко предузећа Бамби продато 19,3% тржишта кондиторских производа у Србији.

И на крају то значи да је један значајан регионални играч, који је пословао на тржишту кондиторских производа, млека и тржишту воде, у Србији, Црној гори, Републици Србској, Македонији, Босни и у Хрватској сада у рукама Mid Europa Partners.

Да ли је Србији то било потребно, поставља се питање само по себи, јер је реч о стратешким гранама?

Важно је напоменути да је фонд „Danube Foods Group B.V. Holandija“ седиште имао у Холандији! Што значи да је све порезе и доприносе плаћао у Холандији, током читавог периода власништва у овим предузећима!!!

Поставља се једно значајно питање, где ће се платити порез по основу ове трансакције, у Србији или Холандији, или на неком трећем месту?

Морамо се сетити колика је била афера у вези продаје Maxi, када је у почетку било договорено да се порез не плати у Србији!?

Mid Europa Partners је фонд који је основан 1999. године и управљао је са 4,2 милијарде евра вредним капиталом.

У смислу његовог досадашњег тржишног понашања, поставља се питање да ли и колико дуго овај фонд има намеру да управља са овим новостеченим капиталом и да ли има намеру да развија ова предузећа? Или су му мотиви сасвим другачији, односно да ли има намеру да после неког времена прода ова предузећа и да ли има намеру да нека од ових предузећа угаси?

Питања су и више него легитимна с`обзиром на велику кризу која је данас у Европи увек постоји могућност да се одређена предузећа купују како би се очистио простор од конкуренције и ослободило тржиште за робу која је из иностранства.

Примери тога су небројени и не треба да будемо наивни или лакомислени или да слушамо причу о томе како нико није дао новац да би нешто угасио. Јер нико не даје новац да би изгубио, али увек се процењује да ли му је исплативо да негде послује! У нашем конкретном примеру, да ли је Mid Europa Partners исплативо да производи у Србији или му је јефтиније да увози?

Посебно морамо бити одговорни јер ова предузећа имају значајно тржишно учешће и ангажују доста предузећа и физичких лица у својим пословним активностима. Њиховим гашењем јавио би се велики број додатно незапослених, који би поново били на терету државе, а то се не сме допустити!

И на крају поставља се једно питање само од себе – Шта нам би да ова предузећа уопште и продајемо?
 

Аутор је члан Економског тима Двери