Супротстављени ставови о Суторини
Замјеник предсједавајућег Комисије за државну границу БиХ Жељко Обрадовић истакао је током јавне расправе у згради парламента БиХ да је ова комисија једногласна у закључку да Суторина припада Црној Гори.
- Активности утврђивања границе кренуле су још 2001. године, док је Црна Гора била у саставу СРЈ, и трајале су све до краја 2014. године, подсјетио је Обрадовић.
Према његовим ријечима, основни документи за одлучивање Комисије били су Дејтонски мировни споразум и мишљење Бадинтерове комисије, према којима је Суторина саставни дио Црне Горе.
- Све репулике бивше Југославије прихватиле су мишљење Бадинтерове комисије, истакао је Обрадовић, наводећи да комисије БиХ и Црне Горе за утврђивање границе никада Суторину нису идентификовале као проблем.
Заговорници идеје да Суторина треба да припадне БиХ у аргументацији својих ставова позивају се на границе утврђене Берлинским конгресом из 1878. године, које је признало и Предсједништво АВНОЈ-а.
На ове границе позива се и предлагач парламентарне резолуције о Суторини, која је и довела до данашње јавне расправе, посланик СДП-а у Представничком дому Парламенатрне скупштине БиХ Денис Бећировић.
- У случају Суторине и Крушевице, дошло је до својеврсне преваре и не смијемо дозволити да у органима БиХ буде верификована граница којом би ова територија припала Црној Гори, истакао је Бећировић.
Према његовим ријечима, уколико БиХ жели искрене и пријатељске везе са Црном Гором, мора имати чисте рачуне, узимајући у обзир и питање Суторине.
Границе утврђене Берлинским конгресом аргумент су и Академске грађанске иницијативе за враћање Суторине и Крушевице у састав БиХ, чије је ставове изнијела Азра Куртчехајић-Бошковић.
- Црна Гора није остварила посјед над Суторином и БиХ има право да тражи од Црне Горе враћање Суторине или да затражи правду пред Међународним судом правде у Хагу, навела је Куртчехајић-Бошковић.
Академска грађанска иницијатива за враћање Суторине и Крушевице тражи од парламента БиХ да усвоји резолуцију о Суторини и заузме став да полазиште од којег треба кренути у утврђивању граница буду границе утврђене на Берлинском конгресу на које се позвало и Предсједништво АВНОЈ-а.
Више говорника указало је и на економски моменат враћања Суторине у састав БиХ, чиме би БиХ дошла до другог излаза на Јадранско море.
Приједлогом резолуције о Суторини, Дениса Бећировића, од Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ тражи се да се Приједлог уговора о граници између БиХ и Црне Горе, који је почетком новембра прошле године утврдио Савјет министара БиХ, оцијени неприхватљивим, неутемељеним и штетним.
Наведеним уговором, Суторина остаје у трајном саставу Црне Горе и дефинише се граница која ће на терену бити обиљежена у року од три године од ступања на снагу уговора.
Граница се, према том уговору, протеже од тромеђе БиХ, Црне Горе и Србије на сјеверном дијелу, до тромеђе БиХ, Црне Горе и Хрватске на јужном дијелу.
- Извор
- СРНА/ РТРС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Остале новости из рубрике »















