Кина за Србију, Хрватска уз Косово

Представници Кине и Кипра оценили су да је декларација о независности Косова противна међународном праву и резолуцији 1244.

Правна заступница Кине Сие Ханћин је, пред Међународним судом правде у Хагу, истакла да је Косово „ван сваке сумње, после распада СФРЈ било део СР Југославије, односно Србије”. „Саставни делови суверених држава, по међународном праву, немају право на једнострану сецесију...а принцип заштите територијалног интегритета је камен темељац међународног правног поретка”, рекла је она.

Петог дана расправе о легалности једностране декларације о независности Косова, Сие је нагласила да суверене државе имају право да спрече једнострану сецесију и заштите свој интегритет.

Став је Кине да је декларацијом о независности Косова прекршена и обавезујућа резолуција 1244 Савет безбедности УН, која је гарантовала неповредивост територијалног интегритета и суверенитета СРЈ, нагласила је Сие.

Заступница Кине одбацила је тумачења по којим је та одредба резолуције била „необавезујућа”, подвлачећи да је управо влада у Пекингу, као стални члан Савета безбедности, инсистирала да гаранција територијалног интегритета СРЈ, после „незаконитог” војног напада НАТО, буде уврштена у документ. „Зато Кина и није блокирала усвајање резолуције 1244”, напоменула је Сие Ханћин.

Кинеска представнице је одбацила и виђење да је народ Косова имао право на самоопредељење, наводећи да то право, по међународним прописима, уживају само народи или територије колонија или подручја под страном окупацијом.

Кинеска представница је негирала и тврдње да је независност Косова „свршен чин” зато што су је признале 63 државе. Саветодавно мишљење Међународног суда правде имаће, стога, „директан утицај” на међународно право и односе.

Кипар је позвао Међународни суд правде у Хагу да на тај случај примени међународно право и оценио да је декларација нелегална.

„Принципи међународног права не подржавају једнострану декларацију о независност Косова... Ни Савет безбедности УН, ни било ко други нема право да ампутира део територије суверене државе”, рекао је кипарски правни заступник Поливијос Поливију.

Негирајући да је Косово „посебан случај”, Поливију је упозорио да би Међународни суд правде, ако усвоји став о посебности и оцени да је независност легална, „тешко могао да ограничи такав налаз само на Косово”: „Вешти правник или манипулативни политичар би такав налаз суда могао да примени на многе друге случајеве... Ако суд заузме став да је Косово ´посебан случај´, престаће да буде суд... а то не сме учинити.”

Представник Кипра је оценио да кршења људских права на Косову не дају право тамошњем народу да распарачава суверену државу, већ да његова права буду поштована у оквиру Србије.

Представници Хрватске и Данске су оценили да проглашење независности Косова није у супротности са међународним правом.

Заступница Хрватске Андреја Метелко Згомбић је изјавила да је Косово било конститутивни део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) и да је зато имало право на самоопредељење, односно проглашење независности. Уз констатацију да су косовски Албанци, иако су чинили 90 одсто становништва Косова, годинама били жртве репресије српских власти, Андреја Метелко Згомбић је рекла да је воља народа требало да буде основни елемент при одређивању коначног статуса Косова.

И после двогодишњих преговора, ставови Београда и Приштине се нису приближили и специјални изасланик генералног секретара Уједињених нација Марти Ахтисари је закључио да нема могућности за споразум о коначном статусу Косова, изјавила је Андреја Метелко Згомбић, уз оцену да је постојање Републике Косово чињеница међународног права и у складу са међународним правом.

Представник Данске Томас Винклер је рекао да проглашење независности Косова није у супротности са међународним правом јер међународно право не забрањује проглашење независности.

Винклер је изјавио да Резолуција 1244 о Косову Савета безбедности УН није искључила независност као могуће решење статуса Косова, нити је одредила да се коначно решење може остварити искључиво уз сагласност Србије.

Према речима Винклера, независност Косова је проглашена пошто су исцрпљене све могућности да се до решења дође преговорима Београда и Приштине. Већина становништва Косова, чија је људска права Србија годинама кршила, желела је независност, изјавио је Винклер. Он је оценио да проглашење независности Косова не може послужити као преседан на основу којег би ентитети могли тражити отцепљење од матичних држава, чиме би била изазвана нестабилност у свету.

Косово је специфичан случај, јер су његовом становништву годинама кршена људска права, осам година је било под међународном управом и у СФРЈ је имало специфичан статус који му је давао право на самоопредељење, рекао је Винклер.

У досадашњем току расправе, која је почела 1. децембра, петнаесторица судија саслушала су аргументе Србије, власти у Приштини и још 11 држава. Аргентина, Азарбејџан, Белорусија, Боливија и Бразил оцениле су, уз Србију, да једнострана декларација о независности Косова представља кршење међународног права. Легалност те декларације до сада су, поред власти у Приштини, подржале Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија и Бугарска.Правни заступници Бурундија нису се изричито изјаснили о томе да ли је декларација у складу с међународним правом.

Правни заступници Шпаније, САД, Русије и Финске добиће реч 8. децембра, док ће следећег дана суд саслушати мишљење Француске, Јордана и Норвешке. Претпоследњег дана расправе, 10. децембра, пред судом ће се појавити представници Холандије, Румуније и Велике Британије, а расправа ће бити окончана 11. децембра наступима Венецуеле и Вијетнама.

Међународни суд правде ће, пошто саслуша усмене аргументе 28 држава, донети саветодавно мишљење које није обавезујуће за државе. За доношење саветодавног мишљења постоје рокови, а у пракси одлучивање судија, предвођених председником суда Хисаши Овадом из Јапана, траје месецима.

„Да ли је једногласно проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом”, гласи питање које је Међународном суду правде у октобру прошле године, усвојивши резолуцију на захтев Србије, поставила Генерална скупштина УН. (Бета, Мондо)