Влада кочи регистрацију имовине НИС-а

Од 9.964 објекта само се 41 води као званична имовина те компаније

Угрожена модернизација: панчевачка рафинерија
Девет месеци од преузимања Нафтне индустрије Србије, нови газда „Гаспромњефт” у свом власништву има фактички само лого и печат фирме.

Имовина НИС-а до данас нити је пренета с Републичке дирекције за имовину на компанију,нити је укњижена на новог власника. Истовремено ни Влада Србије (иако је по купопродајном уговору била у обавези) још није доставила писмену сагласност да се имовина НИС-а региструје, сазнаје „Политика”.

Уговором о продаји 51 одсто акција НИС-а, предвиђена је пуна исплата оснивачког капитала компаније, а тренутно, како је потврђено, тај капитал није формиран. Купопродајним уговором је дефинисано и добијање гаранције да је НИС власник комплетне имовине на дан 31. 12. 2007, међутим списак непокретности није утврђен, а некретнина није пренета на ту компанију.

НИС је крајем октобра, први пут од формирања, завршио комплетан попис непокретне имовине. Направљена је листа објеката којима наша нафтна компанија фактички располаже. Резултати су, сазнаје се, превазишли најгора очекивања, јер се испоставило да од чак 9.964 објекта које та компанија користи само 41 објекат, што је мање до једног процента, званично се води као њена имовина.
Утврђено је да НИС на територији Србије користи 9.964 објеката: 3.680 парцела, 483 бензинских пумпи, 57 складишта деривата, 1.877 гасних и нафтних бушотина. У јединственом списку имовине постоји 4.020 објеката који се воде као власништво државе, као и 4.528 објеката чија власничка права уопште нису уписана у јавне књиге.
Нису прокњижена права на коришћење 148 бензинских пумпи, 1.189 цевовода, 1.843 бушотине, 227 зграда, као и шест складишта за гориво.

У чак 65 одсто случајева одсуство имовинских права уопште није објашњено, док је у седам случајева потребна легализација.
Слична ситуација је и с парцелама које користи компанија – од укупне површине 6.426 хектара НИС има право да користи 1.189, док преосталих 5.327 хектара користи без евиденције у јавним књигама.
Уколико се цео посао буде продужавао и после јуна 2010, када та компанија планира да изађе на берзу, реално је очекивати да ће у трговини акцијама њихова вредност бити знатно смањена. Тешко је очекивати да компанија која има само један одсто регистроване активе на своје име, има иоле значајну тржишну вредност.
Према информацијама доступним „Политици”, главне препреке за решавање овог проблема јесу неприлагођено законодавство, административне баријере и неподударност документације у појединим надлежним министарствима.

Нерешено имовинско питање нови менаџмент НИС-а процењује као највећи пословни ризик. Тако одсуство документације која потврђује власничка права НИС-а и права на коришћење објеката Рафинерије Панчево онемогућава потписивање детаљних уговора, неопходних за њену модернизацију. Тренутно се ради на набавци опреме и припреми грађевинског терена, али већ у фебруару 2010. реализација пројеката може да наиђе на проблеме уколико се ни до тада не региструје имовина.

Наиме, неће бити могуће започети планиране грађевинске радове у кругу рафинерије. Исти је случај и с модернизацијом бензинских пумпи. Да би се све у потпуности реализовало, неопходно је да се трећина малопродајних објеката које НИС сада користи региструје као власништво компаније.

Покренуто је и питање спорног правног статуса дела имовине који компанија користи ван граница Србије – у Хрватској, БиХ и Црној Гори.

Посебно питање односи се на имовину Нафтне индустрије на Косову и Метохији.