Пројекат деструкције 14. део

Филозофско одступање


Историјска спирала је, дошавши на виши ниво, дошла до тачке, из које је својевремено кренула. Француска се, као и цео свет, својевремено одрекла монархије, да би у следећем развојном то негирала (закон негација негације). Светска дешавања се одвијају у строгом складу са основним законима светског развитка (дијалектике). Тежња ка слободи и потреба њеног ограничавања у ствари представљају закон јединства и борбе супротности. Њхова сукобљеност рађа енергију, која тежи да разреши противречност, што доводи до непрекидног побољшања система. Без борбе супротности долази до нарушавања симетрије система. Слобода, која је однела победу над поретком, неминовно се претвара у апсолутни хаос који уништава друштво. Ако се ситуација не доведе у равнотежу оним што представља супротност слободе — поретком, друштво ће се из организоване структуре претворити у хаотичну масу. И обрнуто, аналогно претходном, када се друштво гуши у загрљају гвозденог поретка, недостатак слободе доводи до стагнације. У првом случају друштво уништавају унутрашње енергије које ничим нису ограничене, а у другом случају – спољашње енергије од којих оно ничим није заштићено.
Хармонија настаје у систему који има унутрашњу противречност која се непрекидно решава и поново обнавља. Тежња ка слободи супротставља се поретку, а тежња ка поретку супротставља се слободи. Да би остао у хармонији, систем не треба да превазиђе свој унутрашњи конфликт, већ увек треба да тежи да га превазиђе. Унутрашњи конфликт доводи до развоја, омогућавајући систему да добије нова својства, која су непозната његовом претходном стању. Конфликт слободе и реда рађа ватру инквизиције и слободу духа. Уклоните једно, и неће бити другог. Без врха нема дна, без зла нема добра. Хармонију замењује смрт.
Либерална демократија доводи друштво у стање хаоса, зато што подједнако уништава и идеале слободе и поредак. Тежећи да свему да слободу, она све лишава слободе. Тотална слобода гради диктатуру порока. Ахилова пета демократије је — теорија једнакости. Уједначавајући у правима минус са плусом, она рађа смрт. Настаје систем који није у стању да створи покретачку енергију. Конструкција почиње да се распада и нестаје у ништавилу.
Постојање система тражи стални прелаз из једног стања у квалитативно другачије стање. Прошлост се замењује будућношћу, уништење доводи до препорода. Модел монархије је у себи садржао своју негацију, демократију, али он такође негира ту своју негацију, враћајући се назад, самом себи, у побољшаном облику. Будућност је преобликована прошлост а садашњост је негирање прошлости и будућности. Прошлост човечанства је монархија. Будућност човечанства је унапређена монархија. Демократија - то је негирање и бивше и будуће монархије, којим се систем усмерава ка унапређењу.
Понављање и саморепродуковање система, може се у кључним тачкама представити спиралом која расте навише. Сваки од наредних лукова развоја понавља кључне карактеристике последњег лука. Ланац циклуса образује спиралу која се сужава. Повратак у прошлост никада не представља репродуковану копију прошлости. Развој представља повратак у прошлост на вишем нивоу. Кроз законе негације негације и јединства и борбе супротности, систем који се развија добија нове одлике, задржавајући оне основне, тј. остајући посебан.
* * *
Историја није права цев око које је намотана спирала. Историја је пирамида на коју је намотана спирала. Сваки следећи лук прави пун круг и долази у почетну тачку брже него претходни. Једном ће систем човечанства доћи до тачке одакле неће бити ни леве, ни десне стране, ни врха, ни дна. Биће потпуна једнакост која искључује свако кретање и развој. И систем ће, у таквом стању, изгубити дијалектичку противречност и нестати. Шта ће настати уместо њега, то не знамо и не можемо знати јер је то већ област метафизике. Може се прецизно рећи само једно — то неће бити исти овај свет на кога смо навикли.