Прислушкивање само уз одлуку Суда

Безбедносно-информативна агенција у последњих шест месеци прошле године прислушкивала је 168 физичких и два правна лица, каже саветник директора БИА и овлашћено лице у Агенцији за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја, Мирослав Панић.

Београдски центар за безбедносну политику затражио је податке о прислушкивању које примењују безбедносне агенције и полиција. Статистички подаци су тражени и од Тужилаштва и судова који су овлашћени да одобравају прислушкивање.

На основу захтева о слободном приступу информацијама од јавног значаја, послали смо захтев на 25 адреса Виших судова и тужилаштва, каже Предраг Перовић из Београдског центра за безбедносну политику.

„Неки Судови су нам доставили готово све тражене информације, док су други одбили, тврдећи да су подаци тајни и да је могуће угрозити приватност, да може да се угрози ток кривичног поступка, што на неки начин не пије воду. Јер, ако један суд може да нам достави те информације, каку су за други тајна“, каже Петровић.

Поједини Судови су игнорисали захтев. То је урадила и БИА, од које је податке тражила „Иницијатива младих за људска права“, уз образложење да би тиме угрозила безбедност Републике Србије.

Повереник за информације од јавног значаја је поништио решење Безбедносне агенције. Међутим, саветник директора БИА, Мирослав Панић, сматра да су решења поверника у овом случају, незаконита.

„Сигуран сам у то, али неко ко доноси одлуку у БИА о томе, није се одлучио да законитост тог решења цени и Републички јавни тужилац, који има право на то и који штити јавни интерес заснован на закону. Пошто смо ми већ били странка у том поступку, као првостепени орган, нама је ускраћена могућност да тужбом покренемо управни спор“, објашњава Панић.

Он је навео да у Закону о БИА постоји изричита одредба да сви подаци у вези с применом прислушкивања, тајни, и да је једино опозивом тајности или брисањем једног члана закона могуће тако нешто променити.

Милица Баста из службе повереника за информације, каже да ако БИА податке означи као тајне, онда то мора доказати, односно, навести који је правни основ и интерес за то и како приступ тим подацима може да угрози безбедност државе.

На округлом столу „Шта јавност има право да зна у вези са прислушкивањем“ новинари нису добили конкретан одговор на питање да ли су повређена права грађана када информације цуре из безбедносних структура, подсетивши да је већина спектакуларних хапшења претходно најављена у штампи.