Коначна: Уништење Србије као сувереног фактора

Типичан је био случај са Косовом. На отворену сецесију Косова, Србија је била дужна да то спречи силом, иначе би то била издаја. Досетише се Тадићеви „Власи” „спасоносне идеје” по којој у ЕУ што пре, па ће тамо Косово сигурно бити спашено и одбрањено „нашом дипломатијом”. И то без рата. Није се, истина, догодила ЕУ, али јесте УН, где „наша дипломатија” „освјетла образ” - јер су, ето, УН, у име Србије, захтевале да Међународни суд правде (МСП) да своје мериторно мишљење о легалности косовске сецесије.

Резолуција? Уништење РС одмах - а Србије временом

Овакве, међутим, „обланде” сада су прошлост - јер сад Тадић и његова власт, отворено и без зазора врши те издајничке радње и то директно вређајући не само народну већ и памет српске Скупштине. Колика дрскост! Тадић тражи од ње да она донесе Резолуцију да је у Сребреници почињен геноцид, а све због тога јер он није имао снаге да се одупре наређењу из Брисела: Резолуција! - у противном нема уласка у ЕУ! Да је имао бар мало више храбрости, он је могао да каже бриселској господи да је Скупштина Србије погрешна адреса и да дода: То не кажем ја, Тадић, већ је на то указао МСП, а по тужби БиХ, да Србија није кривац за геноцид у Сребреници. Значи, господо, ви не поштујете одлуку МСП!? Правољубиви (али не и правдољубиви!?) Брисел би се засигурно осетио затеченим јер, као што се зна, „право” - поготово „међународно” - јесте сама бит целокупног западњачког устројства и државности. И, вероватно - наравно, уколико они из ЕУ Србију већ не сматрају својом колонијом - Резолуција би отпала... Али на овоме није крај већ тек почетак Сребренице, јер се ипак Резолуција нашла пред Скупштином Србије. Па хајде што је Тадићева једва надполовична већина за Резолуцију, какву Тадић односно ЕУ хоће, али њу хоће и опозиција (напредњаци, Коштуница и вероватно Илић, са нешто „спуштеним дурбином”. Наиме, опозиција захтева да се из Резолуције избаци „геноцид” и да она гласи: у Сребреници је извршен „ратни злочин”.

Уместо, дакле, да буде Тадићу само неопходан „тас на ваги”, а да би, с друге стране, стварно „торпедовала” Тадићеву издајничку идеју, опозиција је требало да бојкотује скупштинске седнице које расправљају о Резолуцији. Јер Тадићу, пошто има какву-такву већину, није проблем да своју Резолуцију провуче кроз Скупштину, али за њега је велики проблем пред ЕУ, ако њу бојкотује опозиција. Јер, на крају крајева, Резолуција са признатим од стране Скупштине српским ратним злочинима врло мало, ако уопште, умањује снагу западњачких манипулација око уништења Србије, као политичког фактора, на дужу стазу, а конкретно уништења Републике Српске у БиХ - одмах.

А ако је, пак, већ опозиција опредељена за Резолуцију, она би требало да буде инспирисана једино трајним помирењем три БиХ народа - Бошњака, Хрвата, Срба; морала би бити заснована на истини; у складу с њом сваки појединачни народ би морао непристрасно да истражи све своје „ратне злочине” (или „геноциде” ако их има) и објави путем Резолуција својих респективних парламената, па ће и српска Скупштина једновремено објавити и своју. Ако овако поступи српска Скупштина - и ту је сва хуманитарност овог приступа - у БиХ никад више неће доћи до рата, бар по овом питању, за разлику од ове Тадићеве, лажне - што се помирења тиче - јер она директно води у - нови рат, тамо! 

Преотети и Север Косова од Србије

И на Косову са баш ових дана одвија једна нова драма коју је, највероватније, омогућио Тадићев режим. Наиме, већ има подуго како разни САД војни званичници из КФОР-а или НАТО-а указују на „ненормалност” да у Северном Косову постоје две „паралелне” власти, српска и албанска; да прву треба укинути, и свега једну - албанску - ставити под политички систем Приштине. Питер Фејт цивилни представник ЕУ на Косову, јавно је сад изашао са детаљним планом, како ту ненормалност претворити у „нормалност”, тј. да се укине српска управа у Северном Косову.

Поводом овог плана, огласила се „Скупштина заједнице српских општина КиМ” са свог Сабора одржаног 4. фебруара 2010 у К. Митровици. У својој Резолуцији (тачка 1), Сабор категорички одбацује антисрпски план Питера Фејта и Хашима Тачија о тзв. „интеграцији северног дела КиМ”. Даље, „Еулекс”, пошто је „уз помоћ Београда” интегрисао „остале делове КиМ”, устремио се „да и северни део јужне покрајине стави под своју контролу”. Брисел и Вашингтон „не крију да се Београд сложио да Албанцима уступи КиМ, као услов да Србија уђе у ЕУ”. Срби са КиМ, „зато”, очекују да Београд „не само реторички, него стварно брани„ Косово „и јасно покаже” да је његов суверенитет „важнији од северноатланских интеграција”. Тачка 2 Резолуције, позива се на Тадићев иступ са седнице СБ УН, где је овај осудио да на Косову Еулекс није, а морао би да буде, у складу са 6 тачака уговора, „статусно неутралан”, Срби с КиМ услед тога очекују од Тадића да Еулексу „откаже гостопримство”. Тачка 6 Резолуције говори о томе да је формирана делегација Срба са Косова, која има задатак „да са политичким чиниоцима” Србије „расматра питање очувања КиМ у оквиру Србије”. Један члан делегације је и епископ рашко-призренски Артемије.

Уз бруку, „случај Артемије” привремено разрешен

Међутим, „случај” епископа Артемија је даљње закомпликовао и онако тешку косовску ситуацију. У чему је „случај”? Најблаже речено он је у тајмингу тј. времену кад се одиграо. Наиме, ових дана (друга недеља фебруара) једна делегација св. Синода СПЦ ислеђује финансијска пословања епархије рашко-призренске, али и неке одлуке епископа Артемија које су биле противне одлукама Архирејског сабора СПЦ (њен највиши законодавни орган).

С друге, пак, стране, епископ Артемије својим отвореним нимало дипломатским нападима на независност шиптарског Косова, „трн у оку”, је: прво, самим Шиптарима, па тзв. међународној заједници, јер због његовог става, питање Косова, још је увек „вруће” и „активно”, а не како су се надали на Западу, после краћег српског противљења све ће „лећи” и бити „нормално”. Најзад, епископ Артемије, својим ставом, у Тадићевим очима причињава му се као велики лични непријатељ - успорава његов ход према ЕУ и НАТО-у и онемогућује, у самом корену, признање Косова путем већ утабане „технике” „малих врата”.

Е, сад, ако је акција Синода, усредсређена да се епископ Артемије само „дисциплинује” тајминг је рђав, али, уопштено, ситуација - изузев можда велике јавне бруке до које је непотребно дошло - није трагична, с добром вољом обе стране, има наде да се поправи. Али, ако је акција Синода дошла због тога што је епископ Артемије „трн у оку” Тачију, Западу и/или Тадићу - кога због тога треба уклонити! -, ситуација, али највише по СПЦ, јесте врло трагична. СПЦ која је кроз векове увек била доследно последња брана самобитности, и која никад ту своју функцију није изневерила, пала је, изгледа, на испиту дневно политиканских евро-интеграција. И то - да би трагедија била потпуна - пала је као први акт тек устоличеног патријарха Иринеја, који је баш изабран на ту функцију с надом и уверењем да се с њим на челу Цркве, тако нешто никад не би могло десити.

Још се нисмо прибрали од „шока” самог „случаја” кад, ето, и другог „шока”. Одлуком св. Синода, епископ Артемије, привремено (до коначне одлуке св. Архијерејског Сабора на својој редовној мајској седници), смењен је, а за администратора епархије рашко-призренске постављен је умировљени епископ Атанасије (Јевтић) - наравно, уз обавезну додатну јавну бруку.

И остали већ остварени Тадићеви „случајеви”

На првом месту ту је Војводина. Из ЕУ дошла наредба Војводина мора да буде аутономна. Тадић им каже, па она је већ аутономна. Не, такву - одговарају - хоћемо је са елементима државности. Неких 150 функција државе Србије, морало је бити пренето на Војводину. Шта то практично значи: Војводина је добила део бирократије Србије, али ова Србије није процентуално смањена. Зашто? Овај, сада „вишак вредности”, како рече Маркс, послужио је додатном богаћењу већ, иначе, пребогате Тадићеве бирократије.

Таман Тадић мало одахнуо, они из ЕУ: Србија - 7 регија односно шест плус Војводина. Некако Тадић исповрти 6 регија, кад из ЕУ: она која се граничи с Косовом мора бити 50/50 с аутономијом за Албанце, а она у Санxаку с Бошњачком већином и аутономијом сличној војвођанској. Тадић се ухвати за главу - значи 6 бирократија од којих су две скоро као војвођанска а преостале четири су две војвођанске. Питање је, значи, како ће Србија да сноси једну огромну, а не смањену, српску централну бирократију плус отприлике нешто мање од пет војвођанских. И опет исто: овде остварени „вишак вредности” преточио се у xепове локалних партијских „дахија” с резултатом: они из проширене Тадићеве власти - све богатији; народ - све сиромашнији. Баш као у Марксово време.

Сви ви који се редовно бавите политичким питањима српске сцене, сигурно сте приметили, да власт, односно министар одбране Драган Шутановац, од пре неколико месеци, јавно заговара идеју да би Србија требало да приступи НАТО-у. Нису то више само „пробни балони” за испитивање како Срби реагују на ту идеју, већ се ради о професионалној војсци која се обучава по „НАТО стандардима”, транзиција која би до краја 2010. требало да буде окончана. Шта стварно значи ова промена? Тадић је схватио да је Обами за његов рат у Авганистану неопходно „топовско месо”, поготово ако је оно јефтино, па рачуна, ако Шутановац то јавно исказује, то би приморало САД да врше притисак на ЕУ, да она по убрзаном поступку прими Србију у Унију. Колико ће то народ коштати у новцу и животима - то је Тадићу последња брига. Њему је важна председничка каријера и подршка Америке у том правцу.

То је једна од умишљених Тадићевих користи НАТО „игром”, али постоје и друге. Ту су на хиљаде ЕУ законских аката из области људских права, кривичног права, економије, привреде које Србија мора да усагласи са ЕУ; све се то - по Тадићу - на брзину решава кроз НАТО.

Размишљања о јуришу у ЕУ „по сваку цену“

Ови наши политичари заговарају улазак у ЕУ као нешто што - као мађионичарев штапић - решава све наше проблеме, а уз то - тврде - уопште не кошта! Како не кошта? Да не идем даље, шта су Хаг, Косово, Резолуција, па ево сада и Цркву хоће да нам униште... зар то већ није превелики „данак“ ЕУ? Одговарају: да, може бити, али то је симболика. Хоће за наше добро да нас „денацификују”... - мораш да разумеш - боје се Милошевићевог наслеђа... Хоће да буду сигурни кад дођемо у ЕУ... не брини, све то можда мало иритира наш српски понос и инат, али то је ништа према богатом животу тамо...

Црв сумње, међутим, не мирује: како не кошта? Није ли Запад познат... тамо нема ничег „фрај”... па чак и код нас, ако хоћеш, у било који клуб спортски, шаховски... мораш да плаћаш „чланарину”. „чланарина” буквално преокрену моју мисао, па наставих: Ти, велиш, у „клуб” богатих и сретних се може без „чланарине”... лажеш! Можда је они тамо не зову тако... не плаћа се месечно, годишње, временски... али она и то „богата” - богата чланарина за богат живот; зар није тако? - сигурно постоји...

С овим „открићем”, тек сад, сумња се распомами: шта ова наша власт ради? Стварно ништа; само спроводи антисрпске диктате из Брисела. Како уредити сопствену државу - Војводина, регије - одређују странци; завадише нас са браћом у Црној Гори; са оном у БиХ не смемо ни помислити да смо браћа; отеше нам Косово, па сад нам и Цркву, преко председника Тадића, увлаче у прљаву работу признавања његове независности. Шта ћемо јести односно сејати одређује ЕУ; они припремају земљу Србију за депонију свог нуклеарног отпада; економију и финансије, одређује нам ММФ; за кога ћемо гласати и са колико посто зависи од ОЕБС-а; против-природне односе у друштву не смемо звати правим именом - болест, коју треба лечити - већ „односом поноса”. Шта ћемо мислити или читати... и још хиљаде, у основи сличних „ситница“, нам наређују наше НВО... А наша власт, на челу с Тадићем - све то без поговора „аминује” а ми је Срби прескупо плаћамо са око 1000 евра годишње по глави (Буџет Србије: око 6 милијарде евра; Срба, без мањина: око 6 милиона).

У мени се нешто проломи и дође ми „јеретичка” мисао како би наши глобалисти „по сваку цену” могли да разреше дилему скупог плаћања две „чланарине” - једне нашој послушној власти, а друге газдама, ЕУ. Чини ми се да је сасвим могуће да они то учине својим директним апелом Европској унији.

Поштована Унијо,

Пре свега, ово наше писмо (а и друга слична ће вероватно доћи) може на први поглед изгледати неозбиљно, молимо вас да га ипак с пажњом прочитате и прихватите идеје изнесене у њему. Оне могу бити од користи и вама и нама. Како? Ваше држање српских земаља у покорности, ће бити много јефтиније, а ефикасније, него под Тадићем; а наше учешће, на место Тадића, у ЕУ и уштеда од нашег одбијање да плаћамо његову пљачкашку власт биће толика, да ће нас то директно одвести у заиста богатији живот, а који је овај само лажно обећавао.

Ево, међутим, нашег плана:

Идеја 1: Ми желимо да нас примите у ЕУ само и искључиво поједначно, нас 6 милиона Срба, а не кроз државу поготово Тадићеву. Нека врста колоније у којој смо ми индивидуално - колонијалци. Дакле, да нас примите као колонијалце. Видимо, сувише је то име „опресивно” за модеран хумани свет. Немамо, стога, ништа против да нас зовете „глобалистима” а сам народ из кога потичемо - „Глобализам 1”; „1” је овде зато јер се над нама врши прво испитивање ваљаности овог плана, за евентуалне нове пријеме у ЕУ земаља под овим условима. Ако се идеја покаже као добра, можда би овај наш глобалистички модел, ради боље и ефикасније функционалности садашње крајње гломазне ЕУ, могао бити примењен на 19 задње примљених чланица ЕУ, док би само 8 оригиналних задржало свој садашњи „статус qуо”. Не могу се набројати користи од комуницирања свега 8 људи међусобно, од 27 данас, или још горе евентуалне будуће ЕУ са 30 и више нових чланица - у ефикасности, у времену, у администрацији; све се то своди, у крајњој линији, на незамисливу уштеду у новцу.

Идеја 2: друге уштеде за ЕУ које омогућују овај план. Државу Србију, која не постоји више, директно ће администрирати - као у колонијама - ваши чиновници из једног центра, што значи нису потребне више Војводина и регије; њих ће администрирати ниже чиновништво ЕУ; обавезујемо се да ћемо ваше администрирање ових наших простора надокнадити пропорционалним повећањем наших индивидуалних ЕУ такса. Српска војска више није потребна; постојимо, ми Срби глобалисти, око 4 милиона војно способних, који се аутоматски укључују у војне структуре ЕУ или НАТО-а; њихово учешће у свим акцијама света је загарантовано, није више, као сад, предмет „нагађања” између држава чланица и НАТО-а у погледу броја војника и времена у таквим акцијама; може се само замислити колико је ту огромна „уштеда” у коштању и времену за редитеље таквих војних акција.

Идеја 3: Пошто је у прве две идеје било речи о уштедама ЕУ од примене овог глобалистичког модела, дошло је време, да се каже нешто и о „уштедама” овог нашег српског простора од исте примене. У материјалном погледу, а уопштено уштеде су велике (око 1000 евра /по глави/ годишње - минус повећање индивидуалне таксе Срба глобалиста - (види Идеја 2). У ове цифре није укључена уштеда од укидања Војске јер је непроцењива, али је сигурно бар још 500 евра годишње.

У политичком погледу. Пошто Србија више не постоји као држава, план Запада да Србију уништи као сувереног политичког фактора постаје безпредметан.

Захваљујемо што сте нас саслушали; очекујемо ваш одговор.