Истополни (полу)брак и у Србији?

Врата за истополне бракове нису широм отворена, али су ипак одшкринута Преднацртом грађанског законика, који је од 26. јуна на јавној расправи. Комисија за израду законика изјасниће се о геј браковима после те јавне расправе. Ако стручна и шира јавност заузму став да је у Србији могуће легализовати истополне заједнице, то ће се уредити посебним законом.

Ово се могло чути на јучерашњем представљању Преднацрта, који ће у следећих годину дана бити на јавној расправи. Законик дефинише брак као заједницу мушкарца и жене. Будући да истополне заједнице не би нужно морале да буду брачне, већ би могле да буду и ванбрачне, у том случају не би морала да се мења ни уставна, ни законска формулација по којој је брак заједница супротних полова.

Прописи би, међутим, регулисали права и обавезе истоплоних партнера, начин поделе и наслеђивања имовине. Односи истополних партнера могу да буду регулисани, мимо брака, на више начина, међу којима је и - ортаклук.

Што се тиче усвајања деце, по речима академика Слободана Перовића, председника Радне групе за израду ГЗ, свако ко испуњава законске услове да буде усвојилац, може и да усвоји дете.

Ако другим законом буду регулисане истополне заједнице, живот у таквој заједници не би требало да буде препрека за усвајање.

ГЗ обухвата општи део грађанског права, породичне односе, наслеђивање, својину и друга стварна права, као и уговоре (у ГЗ их је дефинисано 50 врста) и остале облигационе односе. Садржи скоро 3.000 чланова, међу којима је 480 алтернативних.

Посебно важан део односи се на својину, где Србија нема уређене односе још од Другог светског рата. За област која регулише својину очекују су велики притисци различитих интересних група које би желеле да задрже нека стечена права.

Према речима проф. др Миодрага Орлића, између осталог, реч је о "фаланги од 6.000 запослених" у администрацији. ГЗ би требало да омогући да имовинске односе уређује и води суд, а не Геодетски завод.

АЛТЕРНАТИВНА РЕШЕЊА

У јавности је много пажње изазвала и забрана физичког кажњавања деце, која је у последњој верзији Преднацрта ублажена, па се наводи само да је родитељ дужан да штити дете од злостављања. Могућност еутаназије је дата као алтернативно решење, које ће се искристалисати кроз јавну расправу, баш као и сурогат мајчинство. Уколико се процени да су ова решења потребна и примењива у Србији, биће уређена посебним законима.