Прича о ЕУ коју су сакрили од вас

 

Та је граница пређена 1992. у Мастрихту, стварањем Европске Уније, где се са терена економије и трговине прешло на политички терен стварања “јединствене европске државе“.
Али, да ли је све почело баш те 1950., и је ли Европска унија “највећи мировни пројект у историји“ како нам се то милозвучно сервира? 

Сасвим је сигурно да није. Корени идеје о европском јединству сежу много дубље у прошлост и служе сасвим другој сврси. Творци теорија о “светом гралу“, а има их тушта и тма, као и бројни проучаваоци езотерије и тајних друштава као праве инспираторе европског јединства узимају Сионски приорат, тајну организацију поменуту у Ден Брауновим небулозама, која је званично регистрована педесетих година у Француској, а чије порекло наводно датира још од времена Темплара. Та организација која заиста постоји, пре би се могла назвати “параваном“ за оне који из позадине стварно вуку конце. Попут руских фигурица које у себи крију још једну, па још једну, тако су и прави владари заклоњени веловима сачињеним од мање или више истурених играча. Идући у прошлост наилазимо на неке од њих: Ред Алфа Галате (Ordre Alpha Galates) основан
у Француској по неким тврдњама 1937. или 1934. од нејасних оснивача, и прилично идеалистички замишљен, тежио је обнови витешких идеала код француске омладине. Ова група издаје од 1942. до 1943. године укупно шест бројева свог билтена под називом Vaincre (у преводу “победа“ или “победити“) који објављује текстове чланова и сарадника
Алфа Галате. Први број доноси илустрацију витеза на коњу који самоуверено језди у правцу нечега што је названо “Сједињене државе запада“ (Etats-Unis d’Occident) и сунцу које се рађа и окружује астролошки знак водолије као назнаку новог раздобља (New age), док ће симбол на застави коју коњаник држи касније постати званичан знак
Сионског приората. На почетку пута стоји “Бретања“ и година 1937. (година оснивања Алфа Галате); на крају “Баварска“ и година 1946. Дакле, осовину пројектованог уједињења чиниле би Француска и Немачка, баш као што се и догодило Шумановом декларацијом. Часопис Vaincre је скренуо пажњу на једног младог човека, тада двадесетдвогодишњака, који је истурен као вођа Алфа Галате, а сам се представљао као “Пјер од Француске“ – Пјера Плантара. Овој особи ће касније приписивати веома
значајну улогу у крипто-политици Француске републике као кормилара Сионског приората.

Још један податак у вези Сионског приората је веома значајан за разумевање историјата и носилаца идеје јединствене Европе. Реч је о “великом мајстору“ приората, по неким изворима у раздобљу 1844.-1885., чувеном писцу Виктору Игоу и легендарном сађењу “храста Сједињених Европских држава“.

Наиме, 14. јула 1870., на национални празник Француске, Виктор Иго на своме имању у Гернсеју, у присуству двоје унучади сади младицу храста и том приликом говори: “Кад овај храст порасте и постане снажно дрво, Сједињене Европске државе ће надвисити свет“. У раздобљу од две године, Виктор Иго је на имању у Гернсеју свакодневно практиковао успостављање комуникације са духовима, а он сам био је кажу “специјализован“ за контакт са великим умовима човечанства, давно преминулим, као што су Шекспир или Платон.

Потпуно су дакле јасне барем две чињенице: Пројект европског уједињења има
своје давне, чак древне корене, а његови стварни историјски инспиратори и неимари представљају мрачне силе које баш због тога не желе да буду откривене. У имену Европа види се сав паганизам и незнабоштво оних који су овај део света тако назвали, а не заборавимо на изреку да је “у имену значење“. Ко је заправо Европа? Европа је кћи Феничанског (!), краља Агенора, коју је Зевс, претворивши се у Бика отео и на својим
леђима однео на Крит, где му је постала жена и родила три сина – Миноса, Сарпедона и Радамантиса, каже мит. По каквим заслугама, и како је уопште могуће да се све западно од Русије (и један њен део) и северно од Африке назове Европа? Да није можда баш Зевс желео да овековечи име своје љубе? Било би неозбиљно и смешно да није
преозбиљно. А да све ово није “случајно“ него потпуно свесно и са намером од давнина вођен пројект, доказује изглед зграде Европског парламента у Стразбуру, која је изграђена да подсећа на недовршену Вавилонску кулу, стилски недовршену са имитацијом грађевинских скела око ње. Порука овог симболизма је јасна: Настављамо тамо где су Нимрод и Семирамида у древном Вавилону стали пркосећи Богу! Морају знати да ће једнако, ако не и горе проћи!

Ту је, без случајности, и име новог европског гасовода “Навуходоносор“ (Nabucco).

Ако видимо да овај пројект воде озбиљне а једнако тако мрачне и богоборачке силе, нужно је да се запитамо – са којим циљем? Ни то се, наравно, не може сакрити од оних који имају очи и разум. Циљ је јединствена светска држава, технолошки гулаг којег у његовој страхоти ни најмаштовитији писци научне фантастике не би били у стању да опишу! Кораци на том путу су стварање наднационалних супер-држава у свим деловима света, па су уз “европску“, предвиђене још и америчка, афричка, азијска, пацифичка,
итд. унија. Тзв. Европска унија није створена да возачи камиона више не би морали дуго да чекају на граници, него да се у будућности, када народи и њихове државе као омађијани предају своју слободу и независност бриселској администрацији, наређује из једног центра свима. Да што мањи број управља са што већим бројем људи. Потом би се оне силе које и стварају те наднационалне светске супер-државе “договориле“ да се оне уједине у једну једину. Кораци на том путу су чиповање људи, болести које треба драстично да смање (да побију) број људи на планети, генетски измењена храна, еугеника, заглупљивање, “забава“…

Аутор ових редова има супротан став наспрам оних који (без основа) сматрају да је Европска унија противамерички пројект, па су из тог разлога склони да је подржавају, едаби се, наводно, Зевсова мученица еманциповала од америчке доминације. Ништа није више погрешно од тога. 

За ову тезу у историји имамо добру аналогију са бившим Совјетским Савезом. Та творевина, веома слична у многим елементима данашњој бриселској Европи, служила је углавном као страшило и изговор за стварање многих организација, између осталих и НАТО. На сличан начин европљани наводно покушавају да “држе корак“ са САД, а следећи одговор са друге стране океана биће стварање Америчке уније (Канада, САД,
Мексико) и тако редом. Да би људи, који инстинктивно осећају да нешто није у реду, све ово “прогутали“, припремљен је сценарио по којем се најкрупније одлуке доносе после неког изненадног и трауматичног догађаја – природне катастрофе, терористичког акта, економског слома или пандемије неке необичне болести. Ако је америчком народу, на
пример, намењена нова валута у лику неког “Амера“, да би је они прихватили најпре мора да пропадне долар! Тако ће, можда, светска економска криза бити “окидач“ за нову етапу у израдњи глобалне државе.

Као код Достојевског: “Бићемо ти робови, само нас нахрани!“