Кустурица о потезу Кијева: Лакоћа којом се одређује ко је пожељан, ко није, подсећа на време нацизма

Министарство културе Украјине затражило је од министра унутрашњих послова и Савета за националну безбедност да забране концерт нашег прослављеног редитеља Емира Кустурице у Кијеву како би се избегли могући немири, преноси Танјуг. Министарство је проценило да је концерт Кустурице и његовог бенда „No Smoking Orchestra”, који је требало да буде одржан 28. јула у част обележавања хиљаду година од смрти кијевског принца Владимира Великог, неприкладан због „могућих провокација” и због његове подршке поновном уједињењу Крима са Русијом.

За Кустурицу, како је рекао за „Политику”, овај потез није неочекиван.

– Није ме ово изненадило, посебно кад се зна да је украјинска власт производ државног удара који је тамо изведен и који је насилно променио Европу, овог пута преко једног широког спектра националиста и десног сектора а да је омекшивач те власти био човек, чоколада–председник Порошенко. Онда је и логично да неко ко се залаже за правичност, која би требало да буде стандард, буде персона нон грата. Лакоћа којом се то данас све успоставља, ко је пожељан а ко није, то све подсећа на времена нацизма, на стварну владавину фашиста, који данас називају фашистима оне који су управо изгубили 25 милиона људи борећи се против фашизма. Све се прави обрнутим од онога што јесте, и то у Европи траје већ неко време – да је антифашиста фашиста, а да је овај други демократа. Утолико је и прослава човека који је донео хришћанство у 9. веку у прву Русију, кијевску Русију, и моје присуство тамо, као човека који је опредељен ка европским вредностима, па и хришћанским, тим неопаганима проблематична. Мој вредносни систем базира се на оном из старе Европе, у којем су људска доброта, племенитост и узвишеност на првом месту. И забрана ме не чуди. Осим тога, управо снимам и филм, тако да сад имам обавезу мање, па су се те ствари подудариле.

Редитељ додаје и то да га данашње време у којем живимо подсећа на оно које је сликовито приказао у свом филму „Подземље”, који је завршио 1994.

– У њему се прича о људима који су заточени и који имају погрешну информацију да рат још траје, да никад није престао. Они живе у подземљу реалности, а кад изађу у екстеријер сударе се с фикцијом. Мени се чини да је то управо данашње време које се, ако будемо срећни, неће завршити неком већом катастрофом.