Почетна страница > Новости

Петнаест година од егзодуса Срба из Западне Славоније

Петнаест година од егзодуса Срба из Западне Славоније
01.05.2010. год.

У Републици Српској и Србији данас ће бити обиљежено 15 година од егзодуса око 15 000 Срба из западне Славоније током акције хрватске војске "Бљесак" 1995. године у којој је убијено или нестало 283 људи.

Програм обиљежавања годишњице страдања Срба из западне Славоније у РС почеће у 9.30 часова служењем парастоса у Храму Пресвете Богородице у Градишци, након чега је у 10.30 часова предвиђено полагање вијенаца на спомен плочу испред Храма.

У 11.30 часова предвиђен је мимоход грађана до моста и спуштање вијенаца у ријеку Саву.

Обиљежавању 15 година од егзодуса Срба, које су организовали удружења Срба протјераних из западне Славоније и општина Градишка, присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић.

У Цркви светог Марка у Београду у 10.00 часова биће служен парастос погинулим и несталим у хрватској акцији "Бљесак".

Хрватске оружане снаге извршиле су 1. маја 1995. године агресију на српску област западна Славонија која је била у саставу бивше Републике Српске Крајине, у вријеме када је ова област била под заштитом УН (Сектор "Запад").

Од око 15 000 Срба, колико их је у вријеме агресије живјело у српској западној Славонији, за само 36 часова убијено је или нестало 283 људи, од чега 57 жена и деветоро дјеце, док је око 1 450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН.

Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост хрватским агресорима.

Против 15 000 западнославонских Срба са око 4 000 војника Српске Војске Крајине кренуло је више од 16 000 припадника хрватских оружаних снага, што значи да је агресора било више него становника у овој области, а омјер војника је био 4:1 у корист агресора. Агресор је немилице тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима.

Народ западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, који је био у саставу ове области, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата и у оближњој Пакрачкој Пољани, такође злогласном "новоусташком" логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спасавајући голе животе.

На путу према "мосту спаса" до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

Хрвати су покупили и покопали 168 убијених Срба, највише под ознаком "непознат", који ни до данас нису ексхумирани и идентификовани.

Покушај ексхумације у новембру 2007. године, на неколико обиљежених локација Окучани, Врбовљани и Цаге није дао резултате, што отвара старо-ново питање: Гдје су посмртни остаци убијених Срба у овој акцији, закључује се у билтену Доументационо-информационог центра "Веритас".

Око 1 450 припадника српских војника је заробљено, након чега су их, како наводи "Веритас", хрватски судови осудили за ратне злочине, а хрватски генерал Младен Круљац, који је био један од организатора акције "Бљесак", именован је 2007. године за команданта Хрватске копнене војске.

Хашки трибунал није се интензивно бавио злочинима над Србима у акцији "Бљесак", а на недавној комеморацији жртвама логора у Јасеновцу нико од хрватских званичника није споменуо западнославонске Србе страдале од 1991. до 1995. године.



  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....


Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...

Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....


На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...


Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА