Foreign Policy: Будућност БиХ је неизвјесна!

02.05.2010. год.

Будућност Босне и Херцеговине изгледа неизвесније него у било које време од краја рата 1995., Земља очекује октобарске изборе дубоко подељена усред политичке, економске и социјалне кризе, па улазак у НАТО програм МАП долази у најбоље време, оцијенили су предсједница и члан управе Међународне кризне групе (ИЦГ) Лоуисе Арбоур и генерал Веслеи КЦларк у новом броју америчког двомјесечник Фореигн Полици.

Три народа у земљи - Бошњаци, Срби и Хрвати - сви се такмиче у одређивање будућности државе БиХ. Земља ће одржати опште изборе у октобру, а ако то није довољно дестабилизирајуће, у појединим изборним јединицама сви трче у супротном смеру: Срби прете да ће расписати референдум о Дејтонском споразуму, Хрвати позивају на стварање аутономног ентитета у оквиру шире државе, а Бошњаци траже нови устав који ће им дати више моћи, те заменити постојећи, високо децентрализовани документ. Формирање коалиционе владе након октобарских избора бит ће врло тешко, без обзира ко побиједи. Поврх политичке кризе, земља је усред економског и социјалног краха, оцењују аутори.

Парадоксално, износе аутори, то је управо време за НАТО да створи ближи савез са БиХ, што је процес који је започео прошлог четвртка у Талину, у Естонији.

Министри иностраних послова чланица Алијансе сложили су се на састанку у Таллину да БиХ приме у Акциони план за чланство (МАП), што је добродошао корак за одржавање напетог мира мира и стабилности у земљи.

МАП је програм помоћи кроз који НАТО и његове чланице пружају смернице и подршку за конкретне политичке, економске, безбедносне и законске реформе.

"То је управо оно што треба БиХ у овако напетом тренутку, делом да умири различите политичке фракције у земљи, а делом да помогне прогурати јако потребне реформе", истичу Арбоур и Кларк.

Досадашњи покушаји САД-а и ЕУ-а да помогну БиХ провести уставне промјене како би влада била функционалнија разбијени су, нико на терену није спреман да предузме тешке кораке.

Оно што је, по њиховим речима, потребно јесу "промене у процесу доношења одлука у земљи тако да закони и реформе више не могу бити таоци једне етничке групе, без обзира на најбоље интересе грађана БиХ у цјелини".

Политичарима у БиХ данас недостаје заједничких интереса и вредности неопходних да надограђују на ономе што су договорили у Дејтонским споразумима, но ближа веза са НАТО савезом може помоћи да изграде осећај заједничке сврхе и смире стање у земљи.

"Велики део садашње напетости у БиХ постоји јер се сви учесници осећају несигурно око будуће структуре босанске државе и њиховог статуса унутар ње. Улазак у НАТО-ов програм може свим странама дати осећај сигурности, дати им више поверења за предузимање нужних уставних промена, чак и када је то политички тешко ", сматрају аутори.

Чак и међу босанским Србима, групи која ја најмање склона приближавању НАТО-у, подршка јавности за чланство је већ на 35%, па и премијер Милорад Додик, доказано тежак партнер међународне заједнице, фаворизује чланство у НАТО-у за БиХ. Националистичко противљење Алијанси, због бомбардовања Србије 1999., Мање је вероватно јер се и Београд приближава Алијанси.

"Ако дође до реформе, она ће деловати само ако је обликована од и за сва три конститутивна народа: Бошњака, Срба и Хрвата", наглашавају Арбоур и Кларк.

МАП је, по њиховој оцјени, од виталног значаја за БиХ јер ставља иницијативу и "власништво" над процесом реформи у руке босанскохерцеговачких лидера.

У протеклих 15 година они су се пречесто скривали иза леђа Канцеларије високог представника (ОХР), избегавајући тешке одлуке, код спровођења реформи у низу питања од увођења заједничких регистарских таблица до мандата међународних судија за ратне злочине, истиче се.

Овај пут челници у БиХ морају престати очекивати да их неко дође спасавати и почети сами обављати тежак посао, пишу аутори те наводе недавне позитивне примере доношења закона који су омогућили знатну помоћ ММФ-а и визне олакшице с Европском унијом.

Први тест за лидере у БиХ долази и пре првог дана новог ангажмана НАТО-а, јер им је речено да ће МАП званично почети тек када војне базе идентификоване као неопходне за будуће одбрамбене сврхе, буду укњижене као национално власништво државе БиХ, а не као засебна имовина једног од два ентитета - Федерације БиХ или Републике Српске.

Ако БиХ прође кроз још једне огорчене изборе без добрих вести, већ и овако оскудна преданост НАТО-у и сопственим реформама могла би се сломити и пропасти. Ако се застој настави и након избора, могло би постати немогуће формирати нову владу, која нужно мора да садржи фер мешавину Бошњака, Срба и Хрвата, што би државу оставило без владе или горе од тога.

"Улози су високи и зато је сада прави тренутак за БиХ и НАТО-о да продубе везе", закључује Арбоур, бивша главна тужитељка МКСЈ-а и висока комесарка УН-а за људска права, те генерал Кларк, бивши командант снага НАТО-а , у магазину Foreign Policy.

Извор
Foreign Policy

Повезане теме

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Трамп запретио Нетанјахуу повлачењем подршке — AXIOS

Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....

Тужилац који је издао налог за хапшење Путина суспендован због оптужби за сексуално узнемиравање

Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...

ЕУ је можда „закаснила“ да заустави миграциону „инвазију“ — Хегсет

Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....

Захарова: НАТО тежи да потчини цео Балкан и Србију откине од Русије без обзира на последице

На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...