Заједнички фонд - заштита од прелијевања кризе

 Заједнички фонд или "механизам за стабилизацију", који сутра треба да одобре министри финансија ЕУ, треба да охлади прегријана финансијска тржишта и постави бедем који би заштитио Португал, Шпанију и Ирску, да се на њих не прелије криза која је почела у Грчкој, јавља дописник Срне из Брисела.

        Из овог заједничког фонда, чије су формирање договорили лидери земаља еврозоне, помагало би се земљама еврозоне, које су због лоших финансија и економије, рањиве на нападе шпекуланата.

        Наиме, ако дође до криза у тим земљама, билатерална помоћ каква се упућује Грчкој, неће више бити довољна.

        У фонд, који би требало да износи 70 милијарди евра, биће активно укључена Европска централна банка, Европска комисија, као и 16 земаља чланица еврозоне.

        Новчане доприносе у фонд ће дати само 16 чланица еврозоне, али свих 27 земаља чланица ЕУ мора бити обавијештено, и због природе Лисабонског уговора, све морају ставити свој потпис.

        Предсједник Европског савјета Херман Ван Ромпеј рекао је да би министри финансија ЕУ на сутрашњем ванредном састанку требало да одобре формирање фонда како би он од понедјељка ујутро био легалан.
       
        Лидери еврозоне договорили су да се постави заједничка контрола која ће пратити јавне финансије у земљама еврозоне, односно да постоји много већа сарадња у питању фискалне дисциплине.

         Чланице еврозоне једна ће другој "гледати у лонац", односно, контролисати дефицит, конкуретност, и захтијевати моменталне санкције за прекршаје.

        Стабилност евра зависи од тога да га земља која га користи нема буџетски дефицит већи од три одсто и да јој државни дуг не прелази вриједност од 60 одсто бруто националног дохотка, као што је договорено Мастрихтшким уговором кад се лансирао евро.

        Ти критеријуми били су ублажени прошле године као инструмент изласка из кризе, али земље се нису довољно брзо вратиле у своје оквире.

        Лидери су сада рекли да ће јако пооштрити фискалну дисциплину, како би се земље хитно вратиле у оквире Мастрихтишких критеријума.

        Европска комисија ће већ у сриједу, 12. маја изаћи с планом.

        Ови драматични догађаји бацили су у сјену коначну потврду лидера да ће финансијски помоћи Грчкој са зајмовима од 110 милијарди евра у току три године.

        Њемачки канцелар Ангела Меркел изјавила је новинарима након синоћњег састанка лидера еврозоне да постоји велики и системски напад на евро у цјелини.

        Француски предсједник Николас Саркози рекао је новинарима да је евро у највећој кризи откад постоји, као и да је спекуланстски "нападнута не само Грчка, него и цијела Европа".

        Ван Ромпај рекао је да ће се Европа знати супроставити овом нападу.

        "Одбранићемо евро што кошта да кошта" , рекао је шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозо.