Караџић гради случај преко свједока Тужилаштва

Бивши предсједник Републике Српске (РС) Радован Караџић функционише прилично добро на суђењу пред Хашким трибуналом, гдје се сам брани, имајући на уму обим задатка и вишеструке притиске, сматра Гидеон Боас, бивши правник при Трибуналу у Хагу и предавач на Правном факултету Монаш.

        "Ипак, било би погрешно мислити да је он научио све тајне адвокатуре", каже Боас, аутор књиге "Суђење Милошевићу: лекције за вођење сложених међународних кривичних случајева".

        Боас тврди да је досадашњи ток суђења показао да је Караџић погријешио што је одбио браниоца, јер су могућности особе, која није адвокат, а која сама себе заступа у сложеној области међународног права, прилично мале.

        Правни савјетник бившег предсједника РС Питер Робинсон каже да Караџићу не треба адвокат "јер он зна све чињенице боље од било кога другог".

        "Бивши предсједник РС надомјеста недостатак правног образовања чињеницом да је веома бистар и вриједан човјек", рекао је Робинсон агенцији ДПА.
       
        Робинсон је додао да Караџић заслужује сваку похвалу због изношења великог броја нових доказа покушавајући да изгради свој случај преко свједока тужилаштва.

        Агенција ДПА наводи да Караџић, за разлику од другог чувеног хашког оптуженика Слободана Милошевића, није студирао право, али се, чини се, загријао за правнички задатак који је пред њим суочавајући се са оптужбама за ратне злочине и геноцид мирно, па чак и одређеним степеном компетенције.

        Подсјећајући на изреку адвоката да "човјек који сам себе брани има будалу за клијента" агенција ДПА наводи да Караџић није будала.

        У стварности Караџић се ослања на малу војску правних савјетника, међу њима Робинсона, веома искусног америчког кривичног адвоката који брани и клијенте на Међународном трибуналу за Руанду.

        За разлику од Милошевића, који је отворено вријеђао тужитеље, Караџић је до сада показао поштовање према суду и прилично је уљудан у току унакрсног испитивања свједока.

        У исто вријеме од Караџић је у више наврата критикован због постављања небитних питања или изношења непотребних коментара.
       
        Караџићева стратегија је јасна - дискредитовати свједоке оптужбе и приказати Србе као жртве муслиманске агресије и одбацити злочине Срба као елемент рата.

        Током свог уводног излагања Караџић је своју улогу у рату у БиХ описао као "одбрану наше нације од агресије муслиманских фундаменталиста", подсјећа агенција.

        ДПА наводи да Караџић ипак није успио да "натјера" током унакрсног испитивања бившег америчког амбасадора Херберта Окуна да призна да је тадашњи лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић планирао формирање исламске државе у срцу Европе.

        Караџић, како оцјењује ДПА, такође није успио да добије потврду од Окуна његових тврдњи да је Изетбеговић покушавао да придобије међународне симпатије за своје циљеве наређујући гранатирање свог властитог народа у Сарајеву.

        Како наводи ДПА, Караџић ће на крају морати да убиједи судије да није он одговоран за неке од најгорих случајева маскара у Европи од Другог свјетског рата и да је једноставно бранио свој народ.

        "Ипак, да би се то догодило, чак ни правничке вјештине чувеног Перија Мејсона, можда неће бити довољне", оцјењује ДПА.