Србија ће увозити ГМ соју?

Србија је пре неколико дана ставила до знања да неће дозволити гајење генетички модификованих култура у нашој земљи. Ипак, нико од надлежних засад не даје одговор на питање да ли ће наша држава, уколико дође до измена постојећег закона о ГМО, дозволити промет и увоз ГМ робе! Стручњаци кажу да ће се управо та ставка наћи у новим прописима. За почетак, слободан промет од нас тражи Светска трговинска организација (СТО), уколико желимо да будемо њени чланови.

Из консултантске компаније "СЕЕДЕВ", која је радила студију "Ефекти ГМО либерализације на тржиште соје у Србији" истичу да ће последица усклађивања закона о ГМО са ЕУ и СТО бити могућност увоза ГМ сојине сачме у Србију, као и њено коришћење за сточну исхрану. Њихово истраживање показало је неколико сценарија, од којих је највероватније да ће увоз сојине сачме бити на нивоу од 10 до 20 одсто домаће потрошње.

- Наша земља почиње да се залаже за забрану узгоја ГМО и то је добро - прича професор Миладин Шеварлић, агроекономиста и саветник Економског института. - Све је већи број и чланица ЕУ које то забрањују на својој територији, почевши од Мађарске која је променила и одредбе устава, па до Ирске и Словеније. Ипак, све више јача притисак увозничког лобија и представника земаља у којима је изразито заступљена производња ГМ соје, кукуруза, кромпира, уљане репице и појединог воћа, да Србија дозволи њихов промет на нашем тржишту.

У Министарству пољопривреде тврде да израда новог закона тренутно није на дневном реду. Ипак, на питање да ли ће бити дозвољен промет и увоз ГМ робе, нисмо добили конкретан одговор.

- Кaдa будe, и aкo будe у плану, у изрaду новог закона зaсигурнo ће бити укључeнa стручнa и грaђaнскa jaвнoст, при чeму ћe здрaвствeнa бeзбeднoст стaнoвништвa бити aпсoлутнo приoритeт - истичу у ресорном министарству.

Како прича Шеварлић, уколико Влада Србије донесе такву одлуку, пољопривредни произвођачи логично ће имати проблем са стварањем нелојалне конкуренције.

- Питање би било зашто бисмо увозили оне производе чија је производња забрањена у нашој земљи - сматра професор Шеварлић. - Увозом ГМО и производа од ГМО, практично ће бити немогуће контролисати следљивост хране, чак и уз евентуално означавање да ли садрже или не ГМО. Свакако, у садашњем закону није добро то што се толерише присуство ГМО у семенском материјалу до 0,1 одсто, а у осталој роби до 0,9 одсто. То би требало изменити и увести нулту толеранцију.

Професор Шеварлић упозорава да Србија мора да води рачуна о економској штети која би настала дозволом увоза сировина од ГМО.

- Нова кампања у Србији за увоз ГМ соје, првенствено је у функцији, вероватно, датог обећања једном од већих инвеститора, чији је посао са товом свиња најављен - сматра професор Шеварлић. - Ипак, треба имати у виду, да производе од свиња које су храњене ГМ храном, неће моћи да се извозе на тржиште Руске Федерације. То је локални интерес увозничког лобија и инвеститора, јер ће такви производи моћи да се продају на тржишту ЕУ, уколико су обележени.

ЛИДЕРИ У ПРОИЗВОДЊИ СОЈЕ

Основни циљ "Дунав соје" је промоција гајења "ГМ фри" соје у подунавским земљама и испуњавање европске протеинске стратегије, прича Марија Калентић, регионална директорка "Дунав соје" у Србији.

- Србија мора да пронађе најадекватнији одговор на многобројне изазове уколико жели да настави да буде лидер у производњи соје у Европи - каже Калентић. - Исто тако да искористи свој јединствени положај земље у којој су све месо, млеко и јаја произведени од животиња које су храњене са домаћом не ГМ сојом.

ГРАДОВИ ПРОТИВ ГМО

Велики број градова у Србији је против ГМО. Тачно 122 скупштине општина и градова у Србији усвојиле су Декларацију против увоза, узгоја, прераде и промета производа од ГМО и ГМО.

Ј.Субин,
Новости