Пут до истине кроз пакао

Првостепеном пресудом Суд БиХ 19. јуна ослободио је Зорана Јанковића из Бијељине оптужбе да је учествовао у убијању 36 особа у Снагову код Зворника и паљењу њихових тела да би прикрио злочин. Овом пресудом завршена је четрнаестомесечна голгота кроз коју су прошли Зоран Јанковић из Дубнице код Калесије и његова породица.

Зоран Јанковић јавио се добровољно 5. маја 2006. године на позив Тужилаштва из Тузле не слутећи да га терете за ратни злочин у Снагову, на подручју општине Зворник, јер је до 26. маја живео у Дубници код Калесије. Од тада је трајао његов трновит пут до истине.
- Нисам могао веровати ни очима ни ушима шта ме задесило у животу, јер то нема везе са мном. То се десило 25-30 километара од мог места становања - прича видно узбуђен Зоран. Након месец дана, у Тузли је оптужница проширена да је 27. маја учествовао у прогону муслиманског становништва са подручја општине Калесија, одакле је избегао дан пре. Чињеница да је невин разједала га је у тузланском затвору, где је провео седам месеци. Дневно је, каже, у почетку пио 21 таблету за смирење.
- Стварно је било тешко мени, мојој породици, пријатељима, комшијама. Био сам обележен за сва времена, ипак је то тежак злочин да те неко окриви за нешто што ниси урадио нити бих то икада урадио - истакао је Зоран.

Кантонални суд у Тузли вратио је оптужницу Кантоналном тужилаштву и предмет је уступљен Суду БиХ који је потврдио оптужницу и одредио му трогодишњи притвор. Апелационо веће је, међутим, уважило жалбу његових адвоката и пуштен је да се брани са слободе. Наредних седам месеци Јанковић је био у кућном притвору. Након четрнаестомесечног пакла правда је ипак победила, каже Јанковић који је захваљујући сведочењу комшија Бошњака успео доказати да није одговоран за гнусни злочин за који се теретио. Јанковић је први човек оптужен за ову врсту кривичног дела којег је ослободио Суд БиХ. Мада је пресуда првостепена и могуће је да Тужилаштво уложи жалбу, иако није најављена на чину објављивања, Драгослав Перић, Јанковићев бранилац, сматра да је одбрана прошла кроз врло тежак доказни поступак, те да с овим чињеницама по жалби Тужилаштво нема никаквих могућности да преиначи ову ослобађајућу пресуду.

Јанковић каже да, након више од годину дана неизвесности и пакла, још није свестан да је ослобођен. Тешко ће му бити да настави нормалан живот, јер је оптужбом за злочин против човечности обележен за сва времена, али се нада да ће временом уз помоћ супруге, петнаестогодишње кћерке и пријатеља који су му помагали у току процеса успети да настави нормалан живот. Боли га, како каже, и чињеница да нема никога да стане у одбрану неправедно оптужених бораца ВРС који су градили РС, у шта се и сам уверио када је тражио помоћ, јер су многа врата за њега била затворена.