Злокобни пуцњи још увијек одјекују

Поводом шест година од убиства уредника "Дана" Душка Јовановића представници црногорске опозиције саопштили су да у Црној Гори ни послије толико времена од злочина не станују слобода и демократија. Нажалост, како су оцијенили, иако је Јовановић крвљу исписао те двије ријечи, злокобни пуцњи од тог 27. маја 2004. године још увијек одјекују. Црногорске власти нијесу учиниле ништа како би открили налогодавце и све учеснике у том злочину и на тај начин спријечили да се овако нешто више никада не понови.
Потпредсједник Социјалистичке народне партије Василије Лалошевић је оцијенио како без рјешења убиства новинара неће бити потребне слободе медија, ни демократизације друштва у Црној Гори. Медији, како је додао, морају бити грађанска свијест друштва, а народ без поузданих вијести јесте, прије или касније, народ без темеља слободе.
- Управо овим постулатом слободе медија руководио се и на олтар демократије дао и оно најсветије - живот - Душко Јовановић, кога су прије шест година злочинци убили на прагу редакције, коју је створио и са њом нераскидиво живио, стварајући један од најзначајнијих медија на балканским просторима - казао је Лалошевић.
Према његовим ријечима, у овим лудим временима, када у Црној Гори никако да дође до промјене система вриједности, када се нападају, пребијају и суде новинари, када имамо и неке потпуно инсталиране и контролисане медије, поставља се питање је ли Душкова жртва била узалудна.
- Никад никоме није успјело да на дуже стазе угуши информације, зато јер су новинари свуда у демократском свијету коректив власти у интересу грађана, јер је информација кисеоник. Ако грађани не знају шта се дешава у друштву, и ако се влада, често, прикривено као у Црној Гори, онда нема помака у слободи медија. Душкова идеја о слободним и независним новинама није замрла, напротив, ојачала је, и његова редакција наставља да бије ту сизифовску битку - истакао је Лалошевић.
Декларација Савјета Европе о слободи медија, те битка за декриминализацију клевете и елиминисања финансијских санкција према новинарима, како је навео, наговјештавају можда боље дане на медијској сцени у Црној Гори и региону.
- Слобода говора и медија, дакле, није дошла сама од себе, и коме је она била потребна и ко је желио, тај је морао бити храбар и одважан да је досегне. Такав је био и покојни Душко. Стога на шесту годишњицу његове смрти и при помену његовог имена треба устати, скинути капу доље и не попустити, не заборавити и не одустати - нагласио је Лалошевић.
Предсједник Народне странке Предраг Поповић је казао да је прошло шест година од трагичне смрти Душка Јовановића, "а ти злокобни пуцњи још увијек одјекују, као да се тај злочин понавља".
- А и понављаће се све док не буду пронађени налогодавци и извршиоци овог свирепог убиства. Пуцањ у Душка Јовановића прекинуо је једну дивну младост, али и велику наду слободног новинарстава у Црној Гори. Не може бити говора о демократизацији друштва и правној држави, док овакви злочини остају некажњени. Док убице слободно шетају, то је пријетња да се слични злочини могу поновити, уколико се неко дрзне да говори и пише, као што је то радио Душко Јовановић - навео је Поповић.
Предсједник ДСС-а Ранко Кадић је казао да ни послије шест година од када је Душко Јовановић изгубио живот због залагања за слободу и демократију те двије ствари у Црној Гори још не станују.
- Прошло је толико година и дана од убиства Душка Јовановића, а још се не зна ни ко је пуцао, ни ко је наручио. Зна се ко је, како кажу, возио аутомобил из којег је пуцано. Оно што стално понављам показало се, нажалост, свих ових година да док је ове власти неће се открити прави налогодавци убиства Душка Јовановића. Оно што је жалосно је чињеница за оне вриједности за које се борио, слободу и демократију, толико времена послије његовог убиства ни данас нијесу заживјеле у Црној Гори. О томе треба да размишљају сви, посебно људи који су били блиски са Душком, а и цјелокупни народ у Црној Гори, који због страха или ситних интереса затвара очи пред слободом и демократијом и вриједностима за које се борио Јовановић - казао је Кадић.
Предсједник Удружења новинара Црне Горе Новица Ђурић је казао да домаћа, а рекло би се и међународна јавност шест година чека да из Црне Горе допре вијест како је "ова европска и евроатлантска држава пронашла убице Душка Јовановића и одлучила да се немилосрдно обрачуна са свима који пуцају у слободну ријеч коју новинари крвљу исписују, као и демократску перестројку везану за десетине нерасвјетљених убистава".
- Истражни и судски органи и даље пребацају кривицу на Ове и Оне, па неријетко се чини да им мало фали да кажу да је за смрт крив сам Душко, што се није боље пазио. А сви знамо да се истина, онако како се не да скрити, тако се не може ни од погани сачувати, па је и Душко изговарајући реченице о „страшном суду" у једном времену, у једној држави, о поједним људима, платио главом, која је сада постала не само опомена, већ и праг кога више не смије прећи слободна ријеч, јер ће бити устријељена - истакао је Ђурић.
Како свако дјело, а у овом случају недјело, додаје он, неко осмисли, па и ово морају се открити не само извршиоци, него и они који су смислили, режирали и наредили да се убије главни и одговорни уредник „Дана".
- Они су опаснији по слободу медија у Црној Гори него они који са прстом на обарачима чекају главе новинара. Удружење новинара Црне Горе још једном апелује на званичне институције, све бивше министре полиције који су јавно говорили како знају ко је убио Душка, да и њих приведу познанију права, не би ли напокон очистили своју савјест и издиктирали штаб за ликвидације у Црној Гори - закључио је Ђурић.
Од оснивања, на дневни лист "Дан" притисци се врше континуирано, од пребијања и хапшења главног и одговорног уредника, паљења штампарије, више од 80 тужби и на крају убиства уредника Душка Јовановића. Упућиване су пријетње уредницима и новинарима, подизане тужбе, остављане "зоље" испред улаза редакције и дојаве о подметању експлозивних направа.
Све је почело батинањем Јовановића у улазу његове зграде. Непосредно прије поноћи 25. октобра 2000. године испред стана у подгоричком насељу Забјело, Душко Јовановић, тадашњи посланик СНП-а у републичком парламенту и директор "ДанаЋ и Радија "ДЋ, физички је нападнут. Напала су га тројица, а у организацији напада учествовало је више аутомобила. Претпостављало се да су то урадиле такозване "црне тројкеЋ из специјалне антитерористичке јединице МУП-а Црне Горе. Починиоци никад нијесу пронађени. Приликом напада Јовановић је задобио лакше тјелесне повреде и отета му је торба са скупштинским материјалима, међу којима је било и писмо које је из затвора у Спужу упутио Милан Трипковић, бивши директор ХТП "БокаЋ, а чију је садржину Јовановић само дјелимично објавио на скупштинском засједању. Садржај покрадених докумената био је и више него оптужујући за неке људе блиске структурама власти. Поводом тог догађаја Јовановић се обратио јавности и казао: "Напад се није десио у милионском Сан Франциску, већ у Подгорици, гдје у три сата сви знамо ко је шта ручао у једанЋ. Јовановић је тада рекао да сумња у МУП.
- Убијеђен сам да иза напада на мене стоји Служба државне безбједности. Организатори и они који су извршили напад налазе се у касарни МУП-а на Златици. Тамо је стационирана специјална јединица полиције за ове намјене. За напад на мене оптужујем министра унутрашњих послова Вукашина Мараша - казао је тада Јовановић.
Са батинама и притисцима на Јовановића и "ДанЋ није се стало. Наредна мета била је штампарија предузећа "Јумедиа МонтЋ, која ни послије пет година није била прикључена на електро мрежу. Напротив, засметао је чак и агрегат, на чији погон је радила штампарија, па га је 8. априла 2003. године неко запалио. Пожар је захватио и кров штампарије. Душко Јовановић је тада тврдио да је пожар подметнут и, како је тада изјавио, није се надао да ће починиоци бити откривени. Његове претпоставке су се и обистиниле.
Међутим, као ни сви остали притисци који су претходили, а нарочито они који су услиједили све жешћи и жешћи, нијесу спријечили штампање "ДанаЋ.
У међувремену бачена је бомба на представништво дневног листа "Дан" у Београду.
Са притисцима се наставља истим интензитетом. Директор и главни уредник "ДанаЋ Душко Јовановић био је ухапшен 17. септембра 2003. године, по потјерници крагујевачког општинског суда, у Улцињу, гдје се налазио на одмору, и депортован у Србију. То је био начин на који је црногорска полиција Јовановићу "уручилаЋ позив за суд, правдајући се чињеницом да раније позиве које је Јовановићу слао крагујевачки суд није могла уручити јер га, наводно, није могла пронаћи, иако је, ако не стан, а оно редакција "ДанаЋ, у којој је Јовановић малтене боравио даноноћно, од зграде Центра безбједности удаљена свега стотинак метара. Судски достављачи никад раније нијесу имали проблема када је у питању уручивање тужби и позива Душку Јовановићу, који се слободно шетао и ко год је хтио могао га је свакога дана наћи у његовој канцеларији у редакцији "ДанаЋ.
Кулминација притисака на првог човјека "ДанаЋ било је његово убиство 27. маја 2004. године, када је на њега пуцано испред редакције најтиражнијег црногорског листа док је улазио у свој аутомобил.
Црногорске власти су за тај злочин одмах у почетку истраге саопштиле неколико имена осумњичених за Јовановићево убиство. Међутим, до данас осуђен је само један, Подгоричанин Дамир Мандић, за кога је неспорно доказано да је учествовао у злочину. Остали осумњичени су након саслушања у полицији пуштени на слободу. Такође, полиција ништа није урадила да расвијетли овај злочин, посебно када се ради о откривању и процесуирању свих учесника и налогодаваца убиства Душка Јовановића.
Митар В.РакЧевиЋ
ДраЖен ЖивковиЋ

Горјанц-Прелевић: Процесуирати налогодавце
Процесуирање налогодаваца и свих извршилаца убиства Душка Јовановића неопходно је да би Црна Гора поштовала право на живот, саопштила је извршни директор Акције за људска права Теа Горјанц-Прелевић.
Она сматра да истрага убиства Јовановића, у којој ни послије шест година нијесу расвијетљени мотив убиства, извршиоци и налогодавац, није била дјелотворна и у складу с европским стандардима.
- У сличним случајевима, Европски суд за људска права утврђивао је повреду права на живот - казала је Горјанц-Прелевић агенцији Мина.
Она је навела да је уочљива разлика у ефикасном истраживању и процесуирању убиства уредника хрватског "Национала" Ива Пуканића и Јовановића.
Горјанц-Прелевић је закључила да је за успостављање повјерења у државне органе и владавину права у Црној Гори неопходно расвијетлити убиство Јовановића и на тај начин разбити утисак да су надлежни државни органи склони толеранцији тог злочина.

Ралевић: И даље радимо на расвјетљавању
Портпарол Управе полиције Тамара Ралевић је саопштила да полиција и даље ради на предмету убиства Душка Јовановића, како би, тврди она, разјаснили све околности и идентификовали остале учеснике у злочину.
- Управа полиције је против Дамира Мандића и више НН лица поднијела кривичну пријаву надлежном тужиоцу, због основане сумње да су починили кривично дјело тешко убиство на штету Душка Јовановића из Подгорице. Осумњичени Мандић је, након криминалистичке обраде и других полицијских активности на документовању релевантних чињеница, приведен истражним органима и против њега је подигнута оптужница. Судски процес је резултирао осуђујућом пресудом. Управа полиције, сходно својим надлежностима, без обзира на то што овај предмет није више у фази преткривичног поступка, и даље предузима све активности које би могле довести до разјашњавања околности и идентификовања осталих саизвршилаца. У том смислу, Управа полиције професионално поступа и врши провјере свих оперативних сазнања и информација до којих је долази у току тих активности - истакла је Ралевићева.

ПОДГОРИЦА
Далеко смо ми од демократије

Ирена МИЛИКИЋ, радник:
- Власт, судство и држава требало би да се потруде и расвијетле убиство Душка Јовановића, требало би да буду на страни грађана. Такође, и судови би требало да буду активнији и независнији и да се више укључе у расвјетљавање убиства, али и режим треба коначно да се интензивира како би се досегла правда.

Катарина КНЕЖЕВИЋ, пензионер:
- Сви мислимо о нерасвијетљеном убиству Душка Јовановића, али с обзиром на то да се надлежени не укључују у расвјетљавање сасвим је излишно говорити шта може да уради обичан грађанин. Свима нам га је жао, али они који би требало да расвијетле овај злочин ништа не раде.

Драгица ВУКОВИЋ,
пензионер:
- Погођена сам чињеницом да је убијен један диван, млади човјек. Власт би требало да поради на многим стварима, а прије свега на расвјетљавању Душковог убиства. Далеко смо ми од демократије када нам се оваква убиства дешавају и при том остају нерасвијетљена.

Мирослав АМАТУНСКИ, књижевник:
- Убиством и нерасвјетљавањем убиства Душка Јовановића у свијет шаљемо поруку да треба да будемо још одговорнији да би постали права демократија. Нијесмо једина земља са лошим искуством - и у другим земљама су новинари нападани и убијани. Они који склањају оне који говоре истину или предочавају праву слику, показују да нијесмо слободни. Мора се радити на демократизацији друштва, а слободно новинарство је један од предуслова демократије.

Лазар КРАЈТОР, трговац:
- С обзиром на то да сам из Београда, мислим да ни ми ни ви нијесмо демократски сазрели када криминал и мафија влада. Новинарима треба дати слободан глас, а не да се ућуткавају, као што се код нас ради. Овдје су убили Душка, у Србији Ћурувију, значи нијесмо ми за Европу. Доста воде треба да прође Морачом, па да будемо права демократија.
М.С.

НИКШИЋ
Заказали судство и полиција

Михаило Крковић:
- Немогуће је да и након шест година нијесу познати налогодавци и убице Душка Јовановића. Нажалост, сигуран сам да све док је ове власти у том случају неће бити помака, а то није добро за једно демократско друштво.

Драгутин Бабић:
- Да су сви радили свој посао онако како треба, кривци су могли давно бити пронађени. Мислим да су у овом случају заказали и судство и полиција. Убити јавну ријеч и на правди Бога убити човјека који је јавно изговарао - Душка Јовановића је за сваку осуду. Но, с обзиром на то да се најављује благостање и да свијет напредује, надамо се да ће у наредних годину дана на том пољу бити више помака.

Коста Манојловић:
- Страшно је да ни након шест година нијесу пронађене убице Душка Јовановића, човјека који се борио за јавну ријеч. Полиција и судски органи су били дужни да тај случај ријеше још прије неколико година. Времена је било доста, ако за шест година нијесу пронађени починиоци, тешко да ће и убудуће, јер предмет застаријева и онда га је теже расвијетлити.

Милан Пижурица:
- Шест година је доста дуг период и срамно је да још увијек нијесу пронађене убице Душка Јовановића. Заказали су полиција, судство, али и врх државе. Мислим да нема срамнијег чина од убиства новинара, јавне ријечи и човјека који ради свој посао поштено, као што је то радио Душко Јовановић.

Радомир Мирковић:
- Нажалост, прошло је шест година, а починиоци још увијек нијесу пронађени. Мислим да су заказали истражни органи и судство. Да је било добре воље, било би и помака, а убиство Душка Јовановића могло је бити расвијетљено прије шест година.
Л.Н.


ХЕРЦЕГ НОВИ
Правосуђе се врти у круг

Мишо Дерић:
- Душко Јовановић је био способан, образован и интелигентан човјек који је дигао глас против неправде и као такав неком је сметао. Уливао је повјерење и, као и све поштене грађане Црне Горе, његова смрт ме је јако погодила. Иако се претпоставља ко је издао наредбу да се он ликвидира, тешко да ће његово убиство у скорије вријеме бити расвијетљено.

Милан Спаић:
- Група која га је ликвидирала Душка Јовановића неће да одаје почиониоце и налогодавце. Процес и одуговлачење разрјешавања убиства је срамота за свако друштво и државу, посебно за правосуђе. И све док неко штити убицу или убице и налогодавце и док се то ради због нечијег личног интереса, као друштво и држава не можемо напријед. Ми смо, иначе, друштво које живи у страху и због тог страха и нечињења нема шансе да крене напријед. Такве нас неће Европа и Европска унија.

Славко Кнежевић:
- Прошло је много времена од убиства уредника "Дана", а правосуђе се врти у круг и нема рјешења за случај по којем је Црна Гора позната у свијету у негативном смислу. Да ли је одуговлачење намјерно или није и ко све учествује у овој мистерији, можда ће вријеме показати. Ипак, нерасвјетљавање убиства Душка Јовановића свима наноси штету, а његовој породици велики бол. Плашим се да нерјешавање овог случаја подстиче да се сличан злочин поново догоди и да ће у Црној Гори због нечињења судства и даље бити убистава.

Мирко Лакић:
- Шта друго рећи осим да је срамота што је и након шест година убиство Душка Јовановића нерасвијетљено. Сваком човјеку који искрено размишља непријатно је и не осјећа се срећним што живи у друштву у којем је убијен велики и честит човјек који се борио за правду и истину. Људи попут Јовановића и Пуканића који су за истину дали живот су хероји једног народа. А оне које друштво плаћа да расвијетле ове злочине треба да је срамота.

Миланка Митровић:
- Нерасвјетљавање убиства Душка Јовановића је велика брука и срамота правосуђа Црне Горе. Ко ће да одговара за мајчине сузе овог дичног сина Црне Горе. Изгледа нико. Ипак, правда је спора, али достижна. Бог све види и кривце ће кад-тад стићи казна.

ПЛјЕВЛјА
Истином против превара

Миломир Потпара:
- Убијен је добар, частан и храбар човјек и новинар. Иако његово убиство није расвијетљено, сасвим је сигурно да је за злочин крива мафија, почев од дуванске, преко наркомафије закључно са политичком мафијом.

Александар Марковић:
- Ни послије шест година држава "не зна" ко је убио Душка Јовановића. С обзиром на то да смо држава у којој Удба зна шта је сваки грађанин ручао и држава у којој се прислушкују телефонски разговори обичних грађана, ова чињеница дјелује апсурдно. Очигледно је да су налогодавци и извршиоци убиства из неког разлога заштићени, а те разлоге није тешко претпоставити.

Веселин Палдрмић:
- Јовановић је био човјек који се истином супротставио превари, понижењу и дрскости оних људи који по сваку цијену желе да газе сопствени народ. У тој борби и супротстављању дао је највише што је могао - свој живот. Вјерујем да налогодавци и убице спречавају да се дође до истине о његовом убиству. Спречавају да правда угледа свјетлост дана. Ипак, сигуран сам да ће, и након вишегодишње таме, истина побиједити.

Мирослав Анђелић:
- Трагично је да се и послије шест година не знају налогодавци убиства. Ипак, надам се да ће их стићи Божја рука, кад их већ није стигла овоземаљска правда.

Дарко Гачевић:
- Душко Јовановић је жртва једног злог времена, које и даље траје. Да је тако најбоље потврђује чињеница да се и послије шест година не зна ко је убица ни ко је налогодавац. Нажалост, у злом времену увијек страдају најбољи и страдаће и даље ако не дође до смјене овог режима.