Економске последице изласка Британије из ЕУ

План Британије да одржи референдум о чланству у Европској унији до краја 2017. могао би да преобликује везе те државе са њеним главним трговинским партнерима и утиче на њену економију, наводи у анализи агенција Ројтерс.

Британија, као чланица ЕУ, има приступ највећем трговинском блоку на свету, са око 500 милиона потрошача.

Прошле године 48 одсто извоза робе из Британије отишло је у других 27 чланице ЕУ, што је најнижи проценат који дели заједно са Грчком.

Насупрот томе, Британија је трећи по величини извозник услуга када је реч о партнерима ЕУ, одмах иза Француске и Немачке, а у току су преговори за потенцијално велики споразум са САД.

Многи стручњаци верују да би Британија могла да задржи приступ заједничком тржишту, чак иако напусти европски блок.

Амерички званичници су, међутим, за британску агенцију рекли да САД нису заинтересоване да склапају споразуме о слободној трговини са појединачним државама.

Питање имиграције налази се у врху забринутости британских гласача, али премијер Дејвид Камерон мало може да учини по том питању, јер је слобода кретања један од кључних темеља ЕУ. Неколико истраживања показује да су мигранти из ЕУ више допринели поразу у Британији него што се за њих издвајају социјална давања.

Противници чланства у ЕУ наводе, међутим, да би Британија могла да бира који радници су јој највише потребни из иностранства, уколико више не буде у европском блоку. ЕУ је највећи инвестициони партер Британије, али неки бизинис лидери наводе да би неизвесност око чланства Британије у ЕУ могла да нашкоди инвестицијама у периоду до референдума.

Правила ЕУ такође намећу одређене трошкове пословања у државама-чланицама, као што је на пример стандардизација производа, у циљу хармонизације јединственог тржишта. Британија, изван ЕУ, могла би у теорији те трошкове да избегне, али за то нема превише слободе, уколико жели да након изласка из блока настави са пословањем на јединственом тржишту.

Консултантска фирма „Капитал економикс“ наводи да би Британија могла да изгуби половину од 20 милијарди фунти (30 милијарди долара) годишњег извоза финансијских услуга у ЕУ уколико напусти европски блок. Пошле године, Британија је у буџет ЕУ уплатила 14,5 милијарди евра.

Њеним евентуалним изласком, чланице ЕУ морале би то да надокнаде, али главни утицај „Брексита“ највише би се осетио у равнотежи моћи унутар блока.

Британија је била снажан савезник слободне трговине и конкурентности, попут Немачке, док јужне чланице ЕУ теже да фаворизују протекционизам европске индустрије.