Борба Русије и Америке за Балкан

07.12.2015. год.

Позив Црној Гори у НАТО показао је да су Сједињене Државе кренуле у офанзиву у борби против Русије за утицај на Балканском полуострву, пише лист „Политико“.

У среду 2. децембра, шефови дипломатија земаља–чланица НАТО–а позвали су Црну Гору да почне преговоре о ступању у Алијансу, подсећа „Политико“. Осим тога, високопостављени чиновници америчке владе и лидери војне Алијансе посетили су Београд и Загреб у оквиру обнављања покушаја да се балкански регион укључи у орбиту утицаја Запада.

„Клима међусобних односа са балканским државама постаје све пријатнија за САД, регион је посебно важан у позадини великих кретања на међународној арени… Разлике излазе на видело у земљама, где се интереси Москве и Вашингтона поклапају, на пример у Србији и Црној Гори“, сматра војни аналитичар Игор Табак.

Фигуранти последњег проширења Алијансе су били Хрватска и Албанија, које су позване у НАТО 2008. године, додаје лист.

„НАТО полако запоседа Балканско полуострво“, сматра бивши амбасадор Италије у Алијанси Стефано Стефанини који је учествовао у преговорима о проширењу 2008. године.

„Само погледајте величину Балканског полуострва — сваки пут када се фигуре покрећу, не важно велике или мале, мења се равнотежа“, сматра Стефанини.

Балканска кампања НАТО–а дотиче не само Црну Гору, додаје лист. Шеф дипломатије САД Џон Кери разговарао је са Александром Вучићем, а две недеље пре тога у Београду је био и генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг. Он је говорио о „новом почетку“ односа са Србијом коју су Вашингтон и савезници бомбардовали 1999. године током 78 дана. Југословенска кампања НАТО–а оставила је горак траг у сећању Србије и сада Београд покушава да нађе равнотежу између Запада и Истока — он жели да постане члан ЕУ, чувајући при томе своју војну неутралност.

Уравнотежена спољња политика Србије види се кроз званичне посете премијера земље Александра Вучића — он је ове године два пута био у САД и одмах након друге посете Вашингтону отишао је у Москву на састанак са руским председником Владимиром Путином, наводи „Политико“. Осим тога, прошле године Путин је био почасни гост велике војне параде у Београду.

У исто време, чланство у НАТО–у остаје далека перспектива за земље Западног Балкана — Алијанса није одлучила да ли да позове државе, оптерећене нерешеним територијалним питањима, примећује лист. Босна и Херцеговина као и пре покушава да реши унутрашње несугласице у оквиру сложног политичког система, заснованог на етничким принципима, створеног Дејтонском споразумом 1995. године. У поље интереса НАТО–а улази и Косово, које не признају Москва и Београд, као и Македонија која има нерешена питања са Грчком која је већ чланица Алијансе.

Други важан аспект балканског проширења НАТО–а је диверсификација испорука енергетских ресурса у Европу, што Вашингтон сматра стратешким интересом сопствене безбедности. На смањење зависности ЕУ од руског гаса позива Хрватска — на острву Крку планирана је изградња терминала за течни природни гас који ће бити повезан са гасним коридором од Азербејџана до севера Европе преко Турске, Грчке, Албаније, Црне Горе и Хрватске. Тај пројекат је познат као Трансјадрански гасовод.

Извор
/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Трамп запретио Нетанјахуу повлачењем подршке — AXIOS

Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....

Тужилац који је издао налог за хапшење Путина суспендован због оптужби за сексуално узнемиравање

Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...

ЕУ је можда „закаснила“ да заустави миграциону „инвазију“ — Хегсет

Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....

Захарова: НАТО тежи да потчини цео Балкан и Србију откине од Русије без обзира на последице

На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...