Чепурин отворио фестивал руско-србског занатства у Београду

Удружење народне уметности и занатства Санкт Петербурга и Лењинградске регије „НВО Дворана заната“ организовало је фестивал руско-србског занатства „Новогодняя ярмарка“ (Новогодишњи сајам) који ће бити одржан у периоду од 15. децембра до 9. јануара у Београду, у галерији „Прогрес“.

Програм изложбе чине дела декоративне и примењене уметности народног стваралаштва и заната из Русије, као и дела декоративне и примењене уметности народног стваралаштва старих и уметничких заната и домаће радиности Србије.

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин присуствовао је свечаном отварању фестивала и том приликом се обратио окупљеним званицама.

„Дела народног заната права су уметничка дела, пошто су сви предмети ручно израђени, само уз помоћ савладаних вештина и бистрог ума. Ствари које можете овде наћи немају само естетски него и практичан значај“, изјавио је Чепурин, нагласивши да му је посебно драго што је Београд руским занатлијама у наредних месец дана обезбедио галерију у строгом центру града.

Већина људи који посете Русију тамо купи неки сувенир ручне израде, као што је чувена матриошка (у Србији познатија као бабушка). У прошлости су такве рукотворине махом израђивали вешти сеоски столари. Они су се служили традиционалном руском техником осликавања дрва која се назива хохлома, а управо тај народни занат је акценат овогодишњег фестивала у Београду.

Руси су вековима користили лепо изрезбарене и осликане дрвене посуде, тањире, шоље и остали прибор за јело. На њима су обично биле насликане биљке и животиње.

Понекад су цела села учествовала у изради таквих предмета. Сељаци су их правили и украшавали за време дугих хладних зима када на имању није било пуно посла. Житељи неких села и градова још су пре више од двеста година почели добро да зарађују на продаји тих рукотворина. У међувремену, осмислили су методу премазивања осликаних предмета тврдом глазуром која им даје златни одсјај. Произвели су боје и премазе отпорне на високу температуру, а осликано посуђе пекли су у пећи.

На посуђу које је осликано техником хохлома доминирају углавном призори из природе. Могу се видети мотиви птица, риба, цвећа, лишћа које је прошарано разним врстама бобица и другим плодовима, као и разно шумско и пољско биље које расте у Русији. Међу бојама преовлађују црвена, црна, златна и зелена.

Рукотворине осликане техником хохлома и данас красе домове људи у многим деловима света, и својим раскошним бојама дочаравају лепоту руских сеоских крајева.

Ово је већ седми фестивал народних заната Русије који се одржава у Србији, са циљем да се србски народ ближе упозна са богатством руских уметничких вештина, који се ове године спаја са старим уметничким занатама Србије. Фестивал који се претворио у традицију понавља се из године у годину и ојачава србско-руске културне везе, као и осећај јединства наших словенских и православних корена.