Кинески ветар у једра руског развоја

Москва сарађује са Пекингом јер објективно сагледава ситуацију на економској мапи света, каже за „Спутњик Кина” руски министар за Далеки исток Александр Галушка.

Русија и Кина формирају специјални пољопривредно-привредни фонд преко којег ће се пласирати далекоисточни производи на тржишта Пацифичког прстена.

Према речима Галушкoг, кинеска страна нуди финансирање и тржишта, док руска страна даје домаћим компанијама земљиште како би оне покренуле производњу на Далеком истоку. Грађани Русије ће чинити 80 одсто од укупног броја запослених.

„Осим тога, уговором је предвиђено да руски добављачи имају предност у односу на кинеске. Са друге стране, Кина ће обезбедити 90 одсто финансирања пројеката. Русија ће имати контролни пакет од 51 одсто у заједничкој компанији која ће управљати фондом.
Сматрамо да су овакви услови од узајамне користи“, каже Галушка.

Упитан да прокоментарише проблеме са којима се Русија суочава током „окретања ка Истоку“, Галушка каже да је Русија почела да развија сарадњу на источном правцу пре него што је Запад увео санкције.

„Русија не сарађује са Кином из дневнополитичких разлога, него зато што објективно сагледава ситуацију на економској мапи света. Према проценама ММФ-а, прошле године Кина је постала прва привреда у свету. Њен паритет куповне моћи премашује 18 трилиона долара. Кинеска економија ће следеће године порасти за 6 или 7 одсто. Кина је економска суперсила, а то значи да има велике капацитете када је реч о улагањима, али и у тражњи, зато би Кини могла бити интересантна роба са руског тржишта. У том смислу, Далеки исток је најважнији регион у којем се бавимо тиме што је председник Путин дефинисао као ’ухватити кинески ветар у једра нашег развоја‘. Зато смо отворили такозване територије убрзаног развоја, слободну луку Владивосток. Ове мере су за сада привукле улагања у износу око 14 милијарди долара, а велику улогу у томе имају управо кинеска улагања“, рекао је Галушка.

Према речима министра за Далеки исток, транспортни коридори „Приморје 1“,  и „Приморје 2“, који повезују североисток Кине и југ Далеког истока Русије преко железница и морских путева, прави је  пример сарадње Евроазијског економског савеза и „Пута свиле“. На тај начин Кина смањује трошкове транспортовања робе, а Русија зарађује додатни новац.

„Осим тога, у Владивостоку је прорадила такозвана зона казина, или коцкарска зона, која је пре свега намењена гостима из Азије. У овај пројекат је инвестирала компанија која је претходно улагала у  казино у кинеској области Макау. Али са североистока Кине много се брже стиже управо до Владивостока, где је за странце предвиђен безвизни режим.  Ми полазимо од изреке која гласи — ако ти данас долази богати гост, сутра ће доћи и богати улагач“, каже министар.

Галушка додаје да његов ресор разрађује стратегију развоја Северног морског пута на Арктику.

Министар каже да би транспортовање робе, рецимо из Јокохаме у Ротердам преко Северног морског пута било 10 до 15 одсто јефтиније него преко Суецког канала.

„Међутим, постоји и проблем јер да би навигација трајала током целе године, нама је потребно што више ледоломаца“,  каже Галушка и додаје да постоји интерес кинеских и других азијских компанија за улагања у Северни морски пут.