Зашто је патријарх Иринеј писао папи Фрањи

Загребачки „Јутарњи лист“ објавио је писмо које је србски патријарх Иринеј упутио папи Фрањи поводом намере да се кардинал Алојзије Степинац прогласи светим.

Како наводи „Јутарњи“, писмо је послато 10. јула.

У писму се види да је СПЦ изразила забринутост због могуће канонизације Алојзија Степинца, али и да српске владике не крију одушевљење гестом папе Фрање да заустави канонизацију и да се формира мешовита католичко-православне комисије која би требало да претресе аргументе једне и друге стране.

Такође се, како пише „Јутарњи“, у писму се наводи да је преко кардинала Курта Коха, задуженог за односе с другим хришћанима, папи предложено да резултат комисије буде, између осталог, и акт „прочишћења историјског сећања“.

Предлаже се да се рад најављене радне групе усмери на „личност кардинала Степинца и његову делатност за време Другог светског рата, али и у времену које је рату претходило и за ратом уследило“.

Наиме, владике су уверене да ће се тако „истовремено доћи и до нових увида у историјски контекст у коме је деловао кардинал Степинац, као и у комплекс односа наших цркава и односа србског и хрватског народа у време Другог светског рата“.

СПЦ додаје да комисија мора имати међународни карактер и да ће „овакав разговор бити плодан и користан уколико у њему, поред пастира две цркве, буду учествовали и они који су стручни за тему о којој је реч, што подразумева учешће међународних стручњака који би осигурали највиши ниво разговора и његову плодотворност“.

СПЦ је одлучила да о овоме обавести друге аутокефалне православне цркве и да их позове на молитву, чиме цео процес сада добија једну потпуну нову димензију дијалога Београда и Ватикана, али и с целим православним светом.

Загребачки дневник наводи да се моли папа да у блиској будућности прими делегацију СПЦ-а у саставу архиепископ-митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ новосадски и бачки Иринеј и професор Дарко Танасковић, бивши амбасадор Србије при Светој Столици — „која би Вам уручила предлог чланова наше Комисије за дијалог о кардиналу Степинцу“.

Патријарх Иринеј предлаже и формирање једне трајне делегације СПЦ-а за „непосредни дијалог са Светом Столицом“ јер су уверени да је отворена једна потпуно нова страница не само у Југоисточној Европи, већ уопште у католичко-православним односима, чиме „Србска православна црква сведочи да јој је стало до мира, до помирења и до развитка дијалога и екуменизма, овде и у свету“.