Сусрет папе и патријарха – нова страница у историји

Сусрет патријарха московског и целе Русије Кирила с римским папом Фрањом биће „историјски и прекретнички“ догађај, јер савремене претње, без обзира на несугласице у односима цркава, захтевају уједињавање снага двеју конфесија, сматрају стручњаци.

Патријарх Кирил и папа Фрања састаће се на Куби 12. фебруара. Информацију о сусрету који се дешава први пут у историји у петак су истовремено објавили у Ватикану и у Москви. Очекује се да ће овај сусрет „отворити нову страницу у односима цркава“.

„Овај догађај оцењујем позитивно. Одавно је време да се успостави дијалог. То што је одабрана Куба чини ми се као симболичан догађај“, сматра теолог Виљам Шмит. Дијалог цркава, према његовим речима, постоји и одавно је све водило ка састанку двојице црквених поглавара.

„То су две веома моћне конфесионалне традиције и пред савременим изазовом и савременим претњама исправније је ујединити снаге, него препирати се“, навео је Шмит.

Заменик декана Филозофског факултета Московског државног универзитета Алексеј Козирев сматра да је нормално то што се „представници највећих хришћанских конфесија, поглавар католичке конфесије и један од патријарха православних цркава, сусрећу и разговарају о темама међу којима је и савремена политика“.

Козирев позитивно оцењује предстојећи сусрет и сматра да ту неће бити речи о „размени пољубаца и осмеха“, него о „насушној потреби да се реше одређена питања, укључујући она која се тичу заједничких изазова двеју конфесија“.  

„Хришћанско јединство је, пре свега, јединство у светском, социјалном кључу – супротстављање ранама и недостацима савременог света“, рекао је Козирев, наводећи да цркве имају „заједничку социјалну доктрину, заједничке ставове о многим питањима друштвене етике, биоетике“.

Председник Руске асоцијације за заштиту религиозне слободе Александар Кудрјавцев сматра да је управо прогон хришћана на Блиском истоку један од „фактора који је убрзо сусрет понтифекса и патријарха“.

Исто мисли и директор Центра за правну заштиту Светског руског народног сабора, теолог Роман Силантјев, који је међу заједничким претњама за обе цркве навео „агресивни вехабизам“ и „агресивни секуларизам“.

Могућност сусрета двојице поглавара разматрана је још деведесетих година, али, према речима Кудрјавцева, „било је много питања у узајамним односима која су била проблематична“.

„Једно од њих била је оптужба Руске православне цркве да се Ватикан бави прозелитизмом (преобраћањем у своју веру) на територији Русије“, навео је стручњак.

Виљам Шмит примећује да данас постоји „само једна проблематична тачка у односима“ цркава, а то су „неусаглашени ставови о грко-католицима (Украјинска грко-католичка / унијатска црква) и, како сматра, „то је једини елемент који представља вишевековни камен спотицања“.